I tako ti Miki i ja krenemo na benzinsku pumpu preko puta Ušća da kupimo pljuge. Parkira se auto sa četiri cice, sve šmizla do šmizle, noge do vrata, grudi broj pet. Štikle visoke, uske haljinice, ful šminka, ali carice. Počnemo da ih cimamo, i provalimo da su sve skroz strava. Pozovemo ih u skejt park na pankeraj, a one su u fazonu :’jaoj hihihi, pa tamo će neko da nas prebije vidi kakve smo’… ‘ne sme niko da vas bije’, kažem ja u stilu Slobe Miloševića, a jedna od njih mi pogleda majicu i kaže: ’ šta ti to piše? sjaši? neeee! Sajsi! Mama!’
Ja sam Sajsina grupi. Mislim nije da je pratim po svim nastupima, ali pratim je koliko god mogu. I svi vi možede samo da joj pljunete pod prozor, jer je carica. Jer je nenadjebiva pesnikinja. Kako sam zavolela Sajsi? Pa tamo negde neke godine, gledam metropolis i zakačim ‘period neljubavnih orgija’ i saslušam tekst i odlepim. Jeste da repuje (citiram je) kao vanzemaljac, ali ima šta da kaže. I možda žensko ne bi trebalo, po nekim vašim načelima da bude toliko bezobrazno, ali ja je razumem. Poistovećujem se sa njenim tekstovima, jer znam o čemu priča… teško je biti takva a još i žena u Srbiji i Beogradu.
A onda sam je dodala na majspejsu. I jednog dana, prolazim ja pored skc-a, i čujem iza sebe ‘Jovana!’, okrenem se i vidim Ivanu kako sedi na žardinjeri.
I tako… Počnem na fejsu da iz dana u dan postavnjam njene pesme i ortaci me isprozivaju da sam njena grupi.
I ne samo da sam grupi, već smo i repovale zajedno ‘roze tašnicu’ u sobarici jednom.
Mislim, nije da se ja sad tu nešto ložim na bendove. Ložim se uglavnom na muzičare, ali nisam u fazonu da smaram. Ali se uvek nekako desi da me zgotive. I to ti tamo strani bendovi. Prvo je tu bio Dejv iz No Use, u koga sam se zaljubiškala i plakala danima posle njihovog nastupa. I bilo ih je mnogo što domaćih što stranih u medjuvremenu, svima sam kao nešto simpatična.
Eto, baš to veče kada smo Miki i ja kupovali pljuge, nastupao je on sa svojim bendom i ubacio me u bekstejdz. I tamo upoznam ceo Strung Out. I posle njihovog nastupa koji sam provela kao jedino žensko u prvom redu (divljakuša), stojim ja u bekstejdzu, naslonjena na zvučnik, pevušim six pack, koji upravo nastupa, i op! eto ti ga Dzejson pored mene (frontmen). I bla, bla truć, truć… traži on meni cigaru, ja mu dam cigaru. I on… on je u fazonu da je podelimo. I podelimo je. I onda me štipne za loveholders, i onda me kao nešto pipne… i onda mi pridje Dušan i kaže:’I think he likes you.’
Ispričam ja to sve Bubici, i ona mi kaže:’Eto. Znala sam, čim sam videla da ti prilazi tamo. Ja ne znam kako ti to uspevaš, ali si profesionalna grupi. Jel ti sada malo pothranjen ego, i vraćeno samopouzdanje?’
Kako ne. Ego mi je negde u vasioni.
A u principu, niko me ne poznaje. Jer se uvek menjam. I upoznajem se sa brdom ljudi po 100 puta. A i ne izlazim. Dosadna mi je ta naša scena. Izlazim samo na ono što me baš fascinira.
A valjda je i u tome fora ;)