Sedim na Splitskoj rivi. Za nekih čuku ipo vremena treba da mi krene bus za BG. Sama sam. Matija će da ostane još par dana, verovatno dok ne poludi sa svojim već ludim burazerom.
I vraća mi se i ne vraća mi se za Bg. Ne umem to da opišem. Nekako sam se navikla na more, na dagnje za večeru svaki dan, na lignje za ručak svaki dan, na voće i povrće, na tunu, na hobotnicu pod sačem. Na blejanje na stenama, na spavanje sa Matijom u istom krevetu, na miris mlekca za sunčanje, na osećaj sto kila soli na svojoj koži.
Brač me je izlečio i sredio. Sad ćemo da vidimo šta će da se desi u lipom i dragom mi Beogradu.
Juče smo išli na izlet u Bol. To je onaj špic. Ne razumem ljude koji letuju tamo. A turista ko mrava. A vetar jebe majku. Talasi lome. Oni su svi tamo brčkali i skakali i čeličili se na talasima. A ja? Pa ja sam ležala smrznuta na plaži komlet umotana u peškir. Glava me je cepala satima posle toga. Nisam mogla da se ugrejem satima posle toga. Turisti, svaka vam čast, ne hvala.
Danas smo po najvećim talasima, za ovih 13 dana koliko sam ovde, otišli na Titovu plažu. Najbistrija voda na svetu me je inspirisala da se kupam gola i uživam. Uspela sam da izgorim poslednji dan na moru. Ali bilo je tako strava.
Ne mogu da se setim šta se sve desilo na ovom letovanju, ali je bilo najbolje u mom životu. Nisam se kidala od alkohola, nisam ludovala, bila sam na pravom odmoru. Jela sam sve što mi more ispred dvora ponudi, pušila sam smotan duvan, kupala se noću, pila korčulansko vino, spremala klopu, mrzela da perem sudove, jer je Matijin brat (u daljem tekstu Marko, ako ga uopšte budem pominjala), ostavljao svakakve gadosti po sudoperi i kuhinji, na primer svoje prljave ćega, ili iznutrice hobotnice, ili još gore ovce.
E da, upoznala sam i strva ljude Nikolu i njegovu curu Božanu iz Sofije. Izvoršipovala sam ih u sekundi.
Eto. Kad budem uspela da postavim ovo već ću biti u Beogradu i spremati se za koncert Strung Outa.
Jovana J
