Meni je inspiracija ostala u 2011. Mislim nije, ali sve o čemu bih pisala mi je nekako neprikladno za blog.
Palo mi je na pamet da pišem o Brajuškoviću (profesoru Osnova Molekularne Genetke), ali dovoljno je samo reći da je skraćenica imena njegovog predmeta OMG i to je dovoljnio. Šizofreni ludak.
Pa onda o tome da mi je opet jedan od drugova iz srednje izboden nožem. Ovaj je preživeo, za razliku od Stefana :(. Ali sam se istraumirala. Ali neću o tome, previše je mračno i ko zna gde bi me odvelo. I mene i vas.
Ne mogu da pišem ni o kakvim spoljašnjim dešavanjima, jer me ništa ne fascinira. Jedino da pišem o stepenu boleštine ovih sa Prve i njihovim rijalitijima i serijama, ali morala bih nešto od toga da pogledam. A za to nemam stomak.
Ili o nebašiznenadnom povampirenju monstruma iz 29og… ma neee. Glupo je.
Pišem o svom Zmajstvu. Matija bi sada rekao: ti si oduvek bila Zmaj. Ma jesam. Bar onima koji me kapiraju. Ali sebi nisam. Nije to kao-bila sam neuspešna. Okej ima i toga, naravno. Sada sam kao postala mnogo velika faca jer prozivam sa one male bine. Može mi se, to je jasno. Ne mislim ni zbog toga da sam Zmaj. Ne mislim ni da sam zmaj zato što sam se latila šivenja i prekrajanje i skapirala da imam talenat za to.
Zmaj sam zato što sam konačno skapirala da to sve mogu. Inače bi i dalje sve te pesme i svi ovi tekstovi blejali na hard disku bez ikakve svrhe. Sve te farmerke i jakne bi bile pre ili kasnije nekome poklonjene umesto prepravljene. Sva moja histerija bi se kuvala u meni dok jednom mesečno ne odlepim i ne izvrištim se na mamu ili ćaleta, jer su mi najbliži.
Zmaj sam jer uspevam da nateram proleće da dodje u septembru i da se zadrži do sada i još duže.
Zmaj sam jer sam skapirala da najlakše biti vuk samotnjak i da to nije toliko kul. Skapirala sam da sam se iza te svoje samoće samo skrivala i bila pička (dizvinete).
Zmaj sam jer konačno uživam u tome što NISAM sama. E zbog toga je sve ovo ostalo dobilo svrhu.
