Bila sam kao dečak. To će da zvuči odvratno, ali išla sam tako okolo i lupala recke. Dečak u telu devojčice. Ali tako sam naučila. Jednom povredjena, zauvek oprezna. A kako drugačije sa njima, koji misle da mogu da te povrede i ostave da se topiš. Lakše je da ti njima slomiš srce, ili da im dokažeš da možeš kao i oni, pa čak i bolje. Iako si žensko.
Ne dozvoljavaš nikakav previše dubok kontakt. Samo površno i izvući ćeš se. Samo sigurno, sa gomiletinom zidova oko sebe. I izvući ćeš se.
Ne poklanjaš previše pažnje, a i ne dozvoljavaš njima da pokušaju na taj način da ti se uvuku pod kožu. Nema emocija, jednako je nema nerviranja. Posmatraš ih kao objekat i dozvoljavaš njima da te posmatraju samo tako. Kao ribu sa kojom imaju privatni porno film. Kao ribu koja će da ih najuri sa gajbe odmah posle ili da se pokupi odmah posle. Nema maženja, nema razvlačenja, nema spavanja u istom krevetu.
I niko sa mnom nije znao kako.
Do sad. Nije da nisam bila oprezna, ali bilo je jače od mene. Zaboravila sam sve svoje finte i predala se. Porušio je sve zidove, preskočio sve prepreke. Uspeo je da ostane u mom krevetu celu noć i da se probudi sa mnom. Uspeo je da me zadrži u svom krevetu celu noć i da se probudim sa njim.
Znam da su svi moji verni čitaoci navikli na bujicu hejta koju proizvodim svojim tipkanjem po tastaturi. Ali, došlo je vreme da se nešto promeni. Otkrila sam da sam nežna, treba mi maženje i paženje… Žena sam, ipak. Probudio je onu devojčicu u meni. I dalje sam frik, uvek ću biti frik, ali sam devojčica. Jednostavno, ni on ne zna kako, ali ume sa mnom. Nešto je uradio. Ili sam se ja umorila od svega a on se super namestio.
Jebote, nisam se ovako osećala ni kao tinejdzerka. Fascinirana sam time kako mi je eto tek tako uspeo da se uvuče pod kožu. Fascinirana sam deljenjem svakog trenutka. Samo je bitno da smo zajedno. Pa šta god da se dešava. Da li je to suluda vožnja kolima kroz grad, ili spremanje gajbe, ili sumanuti razgovori gde se on prosto čudi koja sam enciklopedija bespotrebnog znanja… ili koliko o nekim stvarima ne znam… ili oni ozbiljniji, kada se ja rastužim i sjebem jer sam mu opet poklonila komadić sebe, a ne znam kako na to da reagujem. Radim stvari i pričam o stvarima o kojima nisam nikada pre. Delim najintimnije trenutke. Topim se sve više, toliko da ostavljam trag.
Prestravljena sam. Ali neću da odem.
I napisah ljubavni blog.
