Kada sam bila mala htela sam da budem Monika Seleš kada porastem. Pratila sam sve njene mečeve. Sećam se, kada je meč Monike Seleš, ja se samo nacrtam pored našeg malog televizora. Čak sam gledala i onaj meč kada je onaj ludak, veliki fan Štefi Graf, uboo nožem u ledja. Samo upornost mi nikada nije bila jača strana, tako da je i ta želja da postanem teniserka-terminator nekako isčezla. Kao i želja da sviram bas, kao i želja da budem glumica, itd. itd.
Ali neko je ostvario taj san. Novak Djoković. Svetski teniser broj 1. Sa duplo više bodova ispred Nadala i ko zna koliko ispred Federera. Dijeta i mukotrpni treninzi su se isplatili. Mali je mamojeb. Ja lično, obožavam da gledam njega kada igra. A još kad igra sa carevima kao što su Nadal i Federer, to je potpuna uživancija. To je najbolji tenis.
Gotivim ga. Stvarno. Nema ništa lepše nego kad naši sportisti kidaju druge, a onda kada ih ispeglaju, nakače neko srpsko obeležje i dignu tri prsta. A pritom gotivim ga, jer nije nadmen. Pristojan, sladak, fin, ume da se veseli. Predstavlja svoju zemlju na najbolji način. I KONAČNO je usavršio taj drop-šot, koji mu je jedno vreme bio najslabija tačka. Ali dosta hvale o Novaku, svi znamo koliki je car.
Sinoć sam gledala finale sa Rafom. Taktika publike je bila sledeća: Kada servira Rafa, svi se deru ‘Nole’, kada servira Nole, svi se deru ‘Vamos Rafa’. Kao po dogovoru. Al aj sad, Ameri su nevaspitani i drali su se tokom celog meča, tako da su ova dva ludaka kojima treba mir i tišina često pravili servis greške, ili neiznudjene greške, zbog dovikivanja sa tribina.
Ali, tribine su jedno. Srbi su drugo.
Još jednom dokazujemo kolika smo stoka. Čule su se psovke na račun Nadala. Po fejsbuku sam pratila šta se dešava, i videla sam gomilu statusa, tipa:
‘Samelji špansku pičku’
‘Nadal, neandertalac’
‘Nole, gazi govno’
itd, itd…
Isto tako je bilo pre tri dana kada je igrao sa Federerom. Samo što je bio ‘švajcarska pička’… itd.
Zašto? I jedan i drugi su apsolutni carevi. I jedan i drugi su bili broj jedan. I jedan i drugi su gazili sve pred sobom. Bili su najbolji. Okej, njihovo je prošlo… ali kada pogledaš meč Djoković-Nadal odnosno Federer i Djoković-Soderling ili Nadal-Marej ili Federer-Majer, nije isto. Nije to taj vrhunski tenis, da se izvališ, zapališ buksnu, sipaš sebi pivo i uživaš u predstavi.
Ne bih da vam rušim snove, ali i Djokovićevo će da prodje, mada to niko od nas ne želi. Ali nećemo o tome. Sada apsolutno dominira i ja lično mu od svog srca želim da dugo bude broj jedan i da dugo dugo igra takav savršen tenis.
Ali, dajte, čemu pljuvanje po Nadalu i Federeru? Zato što će možda da ga pobede? Pa pobedjivali su i ranije. I možda će da ga pobede opet, ali to dosta zavisi i od samog Noleta.
Zašto prosto ne možete da uživate u vrhunskom tenisu, nego morate da budete Srbende?
