петак, 7. децембар 2012.

Super


Kako je super
Kada se šetaš izmedju
Narandzaste i zelene
Koketiranje sa spektrom
Od bele ka crvenoj
Talasnoj dužini

A još više je super
Kada slušaš muziku
Onu iz ’srednje’
Nekada si bila autsajder
A sada se savršeno slaže
U sunčani smrzavajući dan
Koji sa sigurne distance
Posmatraš kroz prozor

Vazduh miriše
Na nedeljni doručak
U Kotežu
Kikoćem se
I opet imam 12 godina
Izmišljam nove reči
Uspavljujem se trljanjem
Stopala

Svi vole kada sam nesrećna
Zaslepljeni
Političkom korektnošću
Za sve ove godine
Nisu naučili
Niko ne može da me nadjebe
U teranju inata

среда, 14. новембар 2012.

Hajde da pričamo o diskriminaciji


Mogu da napišem
najbolju pesmu na svetu
da dobijem aplauz
i po neki krik
Mogu zbog iste
da me proteraju
sa najpopularnijeg sajta
bundola
jer sam drska
i mnogo volim da
naglašavam reč kurac
Može da mi iskompleksirana
jadnica
daje savete da treba više da čitam
dok ja satirem knjige
za koje ona nije ni čula
Ili da mi kaže da izadjem napolje
i napišem pesmu o Suncu
a ja ću namerno i sledeću pesmu
da posvetim kurcu

Onda ćemo da izadjemo
u dorćolsku kafanu
i sabijemo 10 tura
svačega
i kratkog i dugačkog
kako samo poete umeju
recitovaćemo stihove
kojima uzdižemo svoje muze
uvlačićemo se jedni drugima
u dupe dok pijani poetski
jezici potpuno ne otupe

a kada sidjem sa pozornice
svi vi znate
a ja to najbolje znam
da nikome od vas ne pripadam
i vaše uslove za druženje ne prihvatam
zato nikada neću moći
da dobijem najveći aplauz
i pobedim na ovom takmičenju.

четвртак, 1. новембар 2012.

Kada jutro traje ceo dan


Otekle usne
i velika debela štrafta
preko levog obraza

levi ćoškić jastuka
poznato miriše

prvi je novembar
živim pored reke
košava je jača kod mene
temperatura je niža
u mojoj ulici brestova
lišće brže opada

prvi je novembar
a kišu baš briga
lije kao da je dvadesetprvi

uniforma za spavanje
se nosi ceo dan
ispijaju se kafe
dok ne padne mrak
neumorno se motaju cigare
i pušta košava
unutra
da provetri stan

najlepše je kada jutro
traje ceo dan

понедељак, 22. октобар 2012.

Sepia u jesen


Sunce se baš onako
kako treba presijava
po zlatnom, braon, bordo
brestovom i javorovom lišću
u Ulici 29og Novembra

Miriše na detinjstvo
I na put do škole

Noću se spuštamo
i penjemo
niz i uz
brdoviti Beograd

Danju je sve što je nekada
nedostajalo
tu
I ništa ne smeta
I život je večan
I sve je kako treba
I po prvi put na jesen
Ne mislim na smrt

Grejemo se na vetru
Ljubakamo na semaforu

Jesen zavija ceo grad
u sepiju
miholjsko leto
ne posustaje i
apsolutno se ne predaje

A meni se purpurni zmaj
urezuje u kožu
u dušu
pod nokte
tamo negde
gde niko nikad nije stigao
Zauvek.

понедељак, 8. октобар 2012.

fi


Osećam se kao
mali oblačić helijuma
lebdim
lakša od vazduha

tela nam se presipaju
jedno u drugo
poput plastelina
različitih boja

frekvencija je bitnija
od talasne dužine

ova frekvencija
ne izaziva preskakanje srca
kod Sajma
već topljenje Kneza Miloša
svetla se razlivaju
poprimaju oblik mog osmeha
i boju tvog glasa

frekvencija je bitnija
od talasne dužine
frekvencija kojom
mi drhte ramena
i vibriraju trepavice

lansiramo smeh
i bekrajne poljubce
do neba
i preko neba
u svemir

u beskrajnom svemiru
naše frekvencije
su se sinhronizovale
zato će naše
talasne dužine
zauvek obojiti
ovaj crno-beli svet


среда, 3. октобар 2012.

Švrća


noć je isčekivanje jutra
jutro traje celo prepodne
zbog toga se popodne
pretvara u noć

njušim pregib lakta
i grizem se za koleno
ne postoji šansa
da izdahnem taj miris
do sutra
tu se skuplja sve
do sledećeg
pogleda u zelenilo
tvog prozora

понедељак, 1. октобар 2012.

kratka. bez naslova.


spuštam gardove
širim ruke
i padam u potpunu
nenormalnost

sinhronizacija
izmedju groktanja od smeha
i ozbiljno
podignute obrve

izmedju zvuka sms-a
na telefonu
i vremenske promene

mislim da sam se zaljubila
onog trenutka
kada sam te prvi put
videla kako se smeješ

четвртак, 20. септембар 2012.

PMF (prirodno-matematički -fuckUp)

Bili smo klinci
pravili smo palačinke
pod neonskim svetlima
Jedino je bilo bitno
ko je više esida zgutao
ili ko je više lajni povukao
budućnost je bila tako daleka

Rokali smo rivotrile
i pričali o smrti
na terasi PMF-a

Bilo je bitno dati uslov
za drugu
kraj je bio daleko
van dometa

Čitali smo knjige
ja sam se zaljubljivala u pisce
Gledali smo treš filmove
b produkcije
dok sam se sekla na glumce
Svi ste slušali trens
ja sam se ložila na pank muzičare

I dalje se ložim...
I dalje imam iskrzan lak
na noktima
i ostatke istog
na zubima

Ne radimo hemiju
ali hemijski fakultet
i dalje miriše na našu
obnovljenu godinu

Serije su zamenile filmove
neke nove knjige su zamenile one knjige
Nismo više klinci
drugačije kapiramo stvari
PMF miriše na etar
bele mantile
i klinačku nesigurnost

четвртак, 13. септембар 2012.

Fado



 (to što nosim kripersice
ne znači da ću
da se smorim)

hipnotisano zurim
i doživljavam sinesteziju
kroz karakterističnu
boju glasa
boji u crveno
zlatno
zeleno

vibracije glasnih žica
i žica na gitari
vraćaju u detinjstvo
moja mama sluša
soundtrack
iz Lisabonske priče

                razbijaš kolotečinu
                vodiš me na put oko sveta
                Nica, Azurna obala
                Argentina
                Australija, Indonezija
                (a i dalje smo u Srbiji)

Ona u obliku upitnika
bez samopouzdanja
ipak
osvaja prostoriju
Baca zlatno, zeleno, crveni prah
i iluzija
da nismo tu gde jesmo
dominira

                to nije pevanje
                to je umetnost

(ne mogu da čekam tri godine
vodi me odmah
vodi me u Portugal)      

уторак, 11. септембар 2012.

A tetovaža?




Zlo se razliva
U menjanju tvog
Imena u telefonskom imeniku
U ignorisanju poruka
(i tvojih dosadnih žalopojki
Idi, kukaj nekom drugom)

Zlo počiva u
Otiscima kajiša
Na mojim zglobovima
Brišem tvoj lik
Sa svoje suknje

Otvaram pandorinu kutiju
Dok pronalazim
TVOJE stvari
U MOJOJ sobi
(šta koji moj traže
ovde)

Zlo je moj saveznik
Dok osećam neopisivu
Želju da te ubijem
(kolac u grudi)

MRZIM MISFITSE
PRIZNAJEM
NEDOSTAJAĆE MI
RAMONSI

Folder sa tvojim imenom
Je izbrisan sa kompa

Nosi svoje bendove
Neću više da se igram sa tobom

Seksi popodnevni termin

Ja
sedim u fotelji
i čupam svoje
komade kože

On
leži u krevetu
sa udrvljenom kurčinom
i čita vesti
na androidu

Trljamo se
i ostavljamo
telesne tečnosti
na crvenoj koži
da prespavaju
popodne

Curimo
niz rešetke
ograde terase
dok proleću borbeni
avioni

понедељак, 10. септембар 2012.

Samoubistvo i reinkarnacija


Prvu dušu sam
bacila
niz WC šolju
jedne male, srušene kućice
u Knićaninovoj
Prvu dušu
najmanju dušu
dečiju dušu koja nema pojma o životu

Nismo bacali nameštaj
ni teške reči
što smo se više mrzeli
to smo se bolje jebali
Drugu dušu sam 
bacila
kroz prozor
jednog devetog sprata

Treću dušu sam
bacila
pod točkove
automobila
na auto putu
Pravu, prvu odraslu
dušu
koja kada voli
zaleće se u zid
ili pod točkove
i ostavlja ožiljke
na butinama

Kao što se prvi mačići
bacaju
Tako i ja svoje 
prve duše 
bacam
u Dunav
kroz prozor
pod točkove
u zaborav
u mržnju
u ljubomoru
u ludilo
u pakao
u zadnji ćošak sveta
da ih niko ne pronadje

Četvrta duša 
se radja
na Jadranu

недеља, 9. септембар 2012.

FILM

Širom otvorenih očiju
gledam u objektiv
suze počinju da se slivaju
i ostavljaju crnilo razmazujući šminku
Prebacujem fokus na tebe
gledam ti osmeh
unezvereni pogled
osluškujem ritam disanja
tvoji prsti mi se zapliću u kosi
Moj pirsing pravi spektakl
dišem jako kroz nos
dok si sve dublje

Tetovaže se razlivaju
po displeju

Prolazi minut
zbog intenziteta naše male igre
izgleda ko da je prošlo deset
utrnuli su mi prsti

Negde izmedju perverzije
i holivudskih scenarija iz devedesetih
ne mogu da zamislim svet
u kome se ne jebemo

субота, 8. септембар 2012.

Saškica

Pre par godina, recimo 2008 sam se družila sa nekim carem sa MySpace-a. To je jedno od retkih poznastava koje je puklo kada je puko spejs, jer su mi uglavnom sva poznastva sa tog sajta bila i ostala do jaja. Nekako su bolji ljudi bili tamo. Bio je malo komplikovaniji a kod nas poznat još za vreme dial-up-a, nije legao seljacima, pa su tamo bili baš baš super ljudi. E taj car je u svojim top prijateljima (ko zna šta je majspejs, zna i kolika je čast da budeš nekome u top-u) na prvom mestu imao profil Sasha Grey. Par dana me je kopkalo ko je sad ta cica, izgleda do jaja, kliknem ja na tu sličicu i otkrijem potpuno drugi svet.
Po njenom majspejs profilu sam mogla da provalim da je u pitanju porno zvezda, da je klinka, da ima do jaja dupe i da ima tu čudnu i specifičnu facu koju možeš ili da voliš ili da ne voliš. Ja je volim.

Onda sam se folirala par dana. Odnosno lerala sam bacanje pogleda na njen široki filmski opus. A onda sam otkrila čudo. Ajde sad da ne pominjemo lizanje WC šolje, ponižavanje, udaranje, mehanične igračke, fantastičan deep throat i foot work (ups pomenuh), ono što je mene posebno fasciniralo je sposobnost da se tako isključiš. Sposobnost da izjašeš 15 kurčeva u svim rupama sa 18 godina i da pritom vrištiš kao ludak 'fuck my ass fuck my ass!' i sve ostale stvari tipa 'you called me princess? If you wanna call me princess, you better call me motherfuckin dark princess you motherfucker' i 'gimme that uncut cock'; a da pri tom sve vreme budeš potpuno isključena. Isključena iz realnosti. Uplivala si u paralelni svet u kome ima 2, 4 ili 15 kurčeva i jebeno uživaš u tome. Fantastično.

Neću sad da serem dalje o tome koliko sve to izgleda strava i ludački i koliko loži taj njen dirty talk (čak i mene), to će sve bolje da objasni neki tip, ili je već objasnio na nekom drugom blogu. U svakom slučaju sve se slaže i to što je niska i mala i ta njena ogromna kosa i dubok vrat i bezobrazni osmeh 'na jedan brk', i prljavština koja izlazi iz njenih usta. Ne trebaju joj ni pirsinzi ni tetovaže ni platforme ni mrežaste čarape, sasvim je nenormalna u pamučnim gaćicama i povocem za psa oko vrata.

I sad, neko će da kaže da je ona sranje, da je bolja Beladona ili Dzena ili Delta ili Rejčel Roten, ko god. Svako ima svoju omiljenu porno zvezdu. Saša je moja. Pre svega jer je car koji nema granice i koji će da isproba sve, a drugo zato što je superpametnica, nije uopšte privlačno karati nekoga bez mozga.

A ako neko iznese argument da je ona mentol zato što se ponižava i zato što je pljuju i udaraju u njenim filmićima, samo ću da iscitiram gorepomenutu : 'what one person sees as degrading and disgusting and bad for women might make some women feel empowered and beautiful and strong'.



понедељак, 3. септембар 2012.

Poslednji tekst o tebi

Neću da patim
ni u jednom momentu neću da
budem tužna
obećala sam sebi
ne zaslužuješ.

Neću da lomim diskove
ne skidam sa zida postere
ne menjam boju kose
niti mesta po kojima se krećem

Hoću da ti se svaki put
stegne želudac
i hoću da svaki put
kada me vidiš
progutaš knedlu
hoću da ti ubrzavam puls
Hoću da te svaki put podsetim
da život može da bude nešto drugo

Večno ćeš biti nesrećan
jer znaš da sam vila
i da ispunjavam želje
iz najmračnijeg ćoška tvog uma
i znaš da je vožnja sa mnom
rolerkoster 200 na sat

Uvek se sve svede na kliše
ti ostaješ ušuškan
ja i dalje divljam
Ti se ložiš na klinke
koje su po difoltu retardirane
ja odlazim

Ovaj put nećeš uživati
u pogledu na moje noge

Proganjacu te u snovima
proganjacu te na žurkama
biću tu uvek i svuda
i nemam nameru da se sklanjam

Ostavljam te ne samog
ali usamljenog
da nastaviš da uništavaš svoj život
zauvek ćeš biti nesrećan
Ostavljam te samog i ne skidam ti kletvu
sa kurca
Pa me se seti svaki put
kada ne ide i kada se ne diže.

Pičko.


субота, 1. септембар 2012.

metafora

Kao kada ulaziš u krivinu
brzinom 150 na sat
do kočenja čuješ
samo muziku koja te prži
da manijačiš
U trenutku kočenja
čuješ svoj puls u glavi
poželiš da zažmuriš
ali moraš da držiš oči širom otvorene
adrenalin ti širi zenice
ovo je tvoja vožnja

Kao kada čamcem izlaziš na pučinu
iz mirne uvale
Iako je mirno
vetar ti mrsi kosu i upozorava te
na besno plavetnilo
Ali ti
tek tamo na otvorenom moru
kada te zapljusne prvi talas
osećaš bes mora
osećaš vrtoglavicu
peckaju slepoočnice
Ovo je tvoj talas

Kao kada noću pomisliš
na sve horor filmove koje si ikada video
i ne smeš da se otkriješ
ne smeš da se okreneš
čuješ knedlu koju gutaš
Zažmuriš
ovo je tvoj strah









петак, 31. август 2012.

Bedak

Mislim da je konačno
prošlo leto
Ono
ono naše
Od 365 dana
umesto proleća dolazi jesen
A sve miriše isto
vetar je isti
drveće isto šušti
sunce isto sija
parkići su tužni
...nema nas.

Prošli smo mi
prošlo je leto
ovaj put nije bilo naše
Sve je isto
samo mi nismo isti
zauvek smo drugačiji

...nikad mi nije bilo teže
što je neko ispao pička.

субота, 25. август 2012.

UA GOTIČARKE!




Najviše volim fejsbuk stranice
Ne pratim google+
Ni poznate tviterašice
Razlog-nemaju baš neke fotkice

Beli puder, crvena usta
Pirsing na obrvi ili nosu
Ajlajner za efekat prodornijeg pogleda
Ponekad su tu i special-effects sočiva

Divim se količinama čipke
Dugim ravnim crveno-crnim kosama
Sposobnosti hodanja na platformama
I celonoćnom igranju World of Warcraft-a

''Frigidne konkubine
onog čije se ime ne pominje''

Pentagram oko vrata
Pentagram na zidu
Pentagram diskretno istetoviran
Na ručnom zglobu
Pentagram na marami
Pentagram u očima
Pentagram u suzama
Da li znate šta znači
Pentagram?

Sve su prepametne, prepotentne
Nadmene domino Dame
Vukovi slepi miševi su im
Omiljene životinje
I pročitale su sve must-have njihove
Subkulture enciklopedije

Frustrirane zbog debljine
Fanovi su anoreksije
Prave same sebi ožiljke

Fantastične facijalne ekspresije
Dok izgledaju kao da će lice
Da im eksplodira
Dok su utegnute u svoje
Underbust i overbust korsetiće

Crni kamen
Crni ajlajner
Crna suknja, crno srebro
Pod rukom se šeta crni frajer

A ispod PVC, čipke, bičeva
Šiljaka, lanaca, prodornog pogleda,
Platformi, čokera, kandzi
Pentagrama, Djavola, vampira, vukova
Unutrašnjih duhova
Kad raspertlaš korset
I sastružeš sve te slojeve šminke
Ostaje samo lice
Nesigurne, frigidne, iskompleksirane
Tužne i nesrećne klinke

петак, 24. август 2012.

folirant



Ništa tebi nije jasno.

a meni nije jasno
jel zajebavaš mene ili nju
ili onu trecu
onu daleko što ti je ukrala srce
samo zbog toga što je daleko
i ne moraš da je gledaš svaki dan
već je jednom godišnje dočekuješ
srećan i nasmejan

ili zajebavaš ceo svet
zamazujući im oči lažnim
savršenstvom
lažnom harmonijom

ljubavlju?

možda su tvoji drugovi u pravu
ona je samo trofej
koji izvadiš kada hoćeš
da se pohvališ
šta imaš pored sebe

a ja ću da lajkiram
kad se šminkam
i kad nokte lakiram
i dok slušam pankeraj
i dok se oblačim
i kada milionitu ulogu promenim

ništa ti ne shvataš
samo ti bacam negativan vajb
samo njega osećaš
a da bi shvatio
moraš da se probudiš
jer ti život ne duguje
nikakve usluge
moraš da se osvestiš
da porasteš
i prestaneš da se plašiš
tada ćeš da shvatiš

....pre svega mene








уторак, 21. август 2012.

Special needs

Hoću da me neko izvede na pravi dejt
da se smejemo i pričamo o životu
mom njegovom
usponima i padovima
Hoću da me neko želi
hoću da me se neko uželi
hoću da nekome trebam
Neću da upoznajem tipove na koncertima
da se napijamo i neobavezno tucamo
to mogu uvek
to sam radila uvek
Hoću nokturne sms-ove
Nisam matora
ali nisam više ni klinka
dolaze neke nove
koje treba sve to da rade
ustupam im mesto

Hoću da me neko voli
ne zato što mora
već zato što sam ovakva
Da me voli zbog mene
a ne zbog sebe
A ja ću njega da volim
zbog njega

четвртак, 16. август 2012.

Gaćice

Svako ko ima sposobnost da meni ulepša dan, zaslužuje kameo momenat na mom blogu. 
Hejteri će da hejtuju ove moje otrgnute stranice iz dnevnika, ali ko vas jebe.

Pored sranja koje me je dočekalo u BG (pri tom mislim na ozbiljno sranje o kome ću da pišem kada sve prodje kako treba, nači nisu one tinejdzerske fore tipa opet me ovaj mentol sa kojim se vidjam ispaljuje ili tema 'marko', ili beogratske kurve i princeze) mislila sam da ništa neće moći ni u ludilu da mi podigne raspoloženje. Niti da me podigne na bilo koji način, jer sam dopingovana od jutra do sutra.

Ali.

Danas se nadjem sa Njasolinicom da pojedemo neke sladolede, vratimo knjige u biblioteke i pogledamo neke stvarčice. I da se izmedjuostalog ispričamo na temu mora, paper girl projekta, faksa, Matije, Miladina, i ostalih.

Sve smo obavile i kao aj da svratimo u NewLook da ona vidi neke cipele koje su joj se svidele pre mesec dana, pa kao da proveri da li joj se još uvek svidjaju. A ja da vidim ima li neke haljine, jer opet imam svadbu za metar dana. (nikada se neću udati). Dok je ona isprobavala cipele, ja sam gledala gaće. Dok sam gledala gaće, čula sam poznat glas iza sebe:
-A šta tražiš ti?
On. Visok. Crn. Iscepane farmerke. Vrlo vitak i simpatičan i marsovski harizmatičan. Pretprošli put kada sam bila tu mi je pomogao da zakopčam haljinu, a prošli put mi je dok sam kupovala sandale zagledao tetovažu i rekao mi da se nada da neću da se zaustavim sa 'šaranjem'.
-mmm, tražim gaće, d'izvineš. Sve su ogromne.
-Pa koji broj ti treba?
-36
-Pa potraži.
Od gaća sam odustala, jer su sve stvarno bile ogromne, ali su sve bile sjajne sa zebra printom i leopard printom i tiger i umrežene i kakve oćeš al sve neki brojevi 40, 42, 44.
Prešla sam na rajfove dok je Sanja isprovala 5ti par cipela, jer joj se one od prošli put ipak ne svidjaju baš toliko.
Izabrala sam rajf (naravno sa mašno i leopard šarama) jer sam sad morala nešto da kupim da bi se ponovo susrela sa visokim, harizmatičnim Marsovcem koji je radio na kasi.
-ma daj bre, što kupuješ ovaj rajf.
-Zašto?
-Pa kupi neke gaće.
-Pa nema moj broj.
-Pa kupi onda nešto drugo.
-Zašto?
-Pa da mogu da ti poklonim rajf.
-Ma daj bre, u prolazu sam, nisam u šopingu.
-Čekaj.
Otišao je do one skalamerije na kojoj su bile okačene gaće i krenuo da rovari.
-Šta radiš?
-Tražim ti gaće. Evo ove. jes da ne volim partizan, ali evo ove su 36
Izvukao je neke zebraste.
-I stvarno ćeš da mi ih pokloniš?
-Da ja sam iskren lik. ahaha
-Čekaj, što nisi rekao da oćeš da poklanjaš, baš sam videla jedne cipele... hahhah
Smejemo se ko dva ludaka, a Sanja stoji u neverici.
Onda je on prosuo neki kompliment, naravno da ga se ne sećam i ja sam bila u fazonu
-E sad moram da ti dam broj telefona
Pružio mi je post-it blokče, napisala sam broj
-Pozovi me ako budeš u fazonu. ako ne, proganjaću te jer mi je ovo omiljena prodavnica.
Pokupila sam onaj rajf i one gaće.

Pitajte Njasu, nisam skinula kez sa lica do naše raskrsnice.

субота, 4. август 2012.

Ta divna Splitska noć


Možda je to more
Miris soli i vina
Možda je to bit-box
Ili moja poezija
 Splitski naglasak
 Ili činjenica da nekog privlačim
 Možda je to bedak
 Što sada nisam u Puli
Djir ili dva se pretvara
U poljubac ili tri
Toplota tela
Papirići za motanje se lepe za prste
Duvan ostaje ispod noktiju
Da prespava noć
  I pitanje koje  me u snu gnjavi
  Da li u svim splitskim stanovima
  Škripe parketi

среда, 11. јул 2012.

Srce Strela Mozak

Ne pogodi me strela u srce
da je tako
verovatno bi prestalo da kuca
Ovako-divlja
blagi napad panike
ubrzano disanje i pomućen vid
kadrovi se zamrzavaju
i pomeraju
i u ušima tutnji
Knedla u grlu
Vrištala bih
a ne mogu
Razbijala bih sve po sobi
ali to je klinački, to je infantilno
Cepala bih knjige
udarala pesnicama u zid
bacala bih stvari kroz prozor
skočila bih sa terase
Plakala bih do kraja života
Napravila bih par vudu lutki
i otkinula im glave

To nije strela u srce
to je strela u mozak
i krvave suze i očiju
iritiranje centra za bes
prepravljenje granice tuge
uključivanje lampice za uzbunu
da je količina zla prešla dozvoljenu

Srce na fotografiji
strela u mozak

петак, 6. јул 2012.

Jovana bez zemlje


Za  sve što radiš
Treba da imaš petlju
Ako nema petlje
Onda bolje da ne radiš ništa
Reči koje odzvanjaju
Reči koje se kao odjek
U mozgu iznova i iznova
Ponavljaju

Ponekad pomislim da
Moje pesme su mi izgovor
Da pijem
Pijana pesnikinja
To nije ništa novo

A onda
Skapiram
Iz ničega sam došla
U ništa ću i da se vratim
Bolje da se u ništa vratim
Sa nečim svojim
Posebna
A ne kao većina bez ičega
Ičega svog
Stvorenog
Napravljenog
Sopstvenim prstićima

Nazovi to privlačenjem pažnje
Dizanjem ega
Traženjem slave
Marketingom
Ali to je moje
To sam ja

Jovana bez zemlje
Pesnikinja bez pesme

уторак, 26. јун 2012.

Nesigurnost i moje Ja


Nesigurnost. Dok hodam. Asfalt nestaje pod mojim djonovima. Od umora mi se izvija ulica. Izgleda kao kada su mi neki objašnjavali njihove LSD flešbekove. Zgrade se krive, izdužuju, zavrću i vezuju u čvor. Moj LSD flešbek je bio mnogo gori, a oni su OVO objašnjavali kao LSD flešbek. A ja sam samo umorna posle zajebanog vikenda.
Boli me želudac. Već nedeljama isključivo toleriše alkohol i jogurt. Alkohol uveče, jogurt ujutru i preko dana. Sve što pojedem me iritira i stvara loš osećaj u stomaku. Prikriveni poremećaj u iskrani. To je ono kada hoćeš da jedeš a ne tolerišeš to što jedeš, ma koliko sve to bilo ’lajt’ i ne previše jako. Došla sam do situacije da ne mogu da pojedem celo parče pice. Pola udelim cigančetu koje prosi. Ali zato mogu da stučem pola litre dzina i ko zna koliko špricera. Prestala sam i da brojim.
Dam jedan ispit, osećam uzbudjenje dva dana, a onda se opet zapitam-zašto ovo studiram. Koji će mi ovo u životu. Derem dupe studirajući ovo a onda ću sa tom diplomom samo moći da obrišem isto.
Nisam talentovana ni za šta. Ne znam da radim ništa.
Nesigurnost. Ulica 29og Novembra je opet komplet prekopana. Trotoar. A bio je prekopan pre samo par meseci. A tako ti je to u Srbijici, nikad ne može iz prve kako treba, već 100 puta, a čak ni taj 100ti nije skroz uspešan. Mahinalno, po nikad prekinutoj navici, pogledam u ulaz levo. U haustoru kao i uvek gorucka neko svetlo. Onda opet mahinalno, pogledam u nebo. I protrči mi neko sećanje kroz glavu. A tako davno je sve to bilo. Kako se tako sećam nekih reči, pokreta i osećanja.
Moje Ja, mrzi moje telo. Nije mu udobno u njemu. Moje telo uvek odvede moje Ja tamo gde mu se ne svidja. A onda se moje Ja buni. Zariva mi šrafciger u želudac, igle u slepoočnice, vrišti da hoće da pobegne kroz ubrzane otkucaje srca. Moje Ja mrzi moje tekstove. Moje Ja mrzi sve ljude oko mene. Moje Ja se pita šta bi bilo da nestanem. Šta bi bilo kad bi moje Ja ubilo moje telo. Jel bi mu bilo lakše kad bi se vratilo tamo odakle je došlo. Moje Ja zna zašto neke stvari odlažem i neću da uradim. Moje Ja ima intuiciju zbog koje bi me obesili za vreme inkvizicije.
Moje Ja, obožava rečenicu ’Jel sam ti rekla?’

недеља, 24. јун 2012.

Reči na zidu


Tanka sam
ali teška
laka sam samo kada sam pijana
alkohol je takav kliše u mom slučaju
ruši sve barijere
prekraja granice
zaboravim zašto mrzim
i samo igram i smejem se

Mnogo se derem
na sred ulice
preko telefona
toliko da mi vibrira
slušalica u rukama
A onda moram u šoping
da bi jednu tenziju
zamenila drugom

I ne znam drugi način
da kažem kada mi nešto fali
kada me nešto smara
kada u nešto ne verujem
i kada pišem knjigu u svojoj glavi
čiji je kraj da mi sasvim sigurno
lomiš srce na milion delova
možda napišem pesmu

Zar ti?
Ne kukam
I nisam patetična
Preživljavaću te kao i sve ostale

Znaš zašto mi nedostaješ?
Ne zato što sam navikla na tebe
Navukla sam se na tebe
I dalje mi izazivaš
Leptiriće
Svaki put.
Navukla sam se na sreću
Na leto, avgust i sunce
Leto avgust i sunce koji su trajali
Gotovo godinu dana

I najgore je što znam
Koliko sam fantastična
Koliko sam smešna
Trapava
Sumanuta
I sa najsmešnijim idejama na svetu
I kada ti kažem
’drago mi je što zabavljam’
Zaista tako mislim

Nisam nesigurna
Nisam iskompleksirana
Sigurnija sam u sebe više nego ikad
Ali osetim šrafciger u stomaku
Dok igram, dok se smejem
Ne mogu da zaboravim da mrzim
To što neko ima ono što najviše želim
I to ne ume ili neće da ceni.

петак, 22. јун 2012.

hoću da me neko ko mi se nasmeje u prolazu pita kako se zovem i traži broj telefona


Vidi je,
Opet je u istoj majici
Izvini
Jel imaš ti neke druge
Patike?
Ne seri da nosiš
Stvari iz osnovne?

Kako je ne poznajem?
Ko je ona?
Pa matora je
A nisam je video nikada pre.

Ja imam taj pun prokleti orman
Stvari
Iz osnovne
Srednje
Sa faksa
Kevine
Babine
Caletove
Icin duks
Šimpijeve čarape
I ?
Nikada ne mogu da se odlučim
Šta da obučem
A nekada sam kukala jer
Imam samo jedan par bušnih patika

Kada smo postali zli?
Kada je postalo bitnije
Koliko imaš i
Koga znaš
Od onoga ko si zapravo?

Gde su pesnici?
Gde su muzičari na ulicama
Sa šeširima ispred sebe?
Gde je ono
Kada nije bilo bitno
Da li ćeš nekome da
Se svidiš
Ili da li će neko 2 puta
U istoj košulji da te vidi
Vreme kada si uvek mogao
Da zabodeš pljugu
Dzoint
Ili pivo
Sa nekim koga ni ne znaš
Neko kome si namignuo
U busu
Očešao se rame o rame u prolazu

Sve je isčezlo u masovnoj potrošnji
Globalizaciji
Kapitalizmu
I fejsbuku

субота, 16. јун 2012.

Mrtvi ljudi dišu


Volela bih da mi neko kaže
Šta zaista misli
A ne da mi se svi smejete i svi
Ste mnogo kul
A onda u ćošku
Ću-ću

Mnogo ste mi svi fini
I fine
Licemerni gadovi

A ja neću da adujem
Pice ubice
Dragi fejsbuku, skini mi ih iz sugestija
Retardirane tinejdzerke
Koje bi da se jebu a da im ne udje
Fuj

I svi biste seks bez penetracije
To je koren problema
I čitave situacije
Ne mogu da vas podnesem
Valjda vam zato i posvećujem
Sve ove silne pesme

Moji nokauti su moje reči
Moji krošei su napucani
Mojim drugačijim stavom
Moj stav ne menjaju ni žileti

Svi vrištite kako je okej biti različit
A sami osudjujete različitost
I mrzite iz zadimljenog
Alkoholom natopljenog ćoška

Samo zamislite
Razmislite
Mrzite li sebe
Ili mene
Ili šablon i kolotečinu
Vašu prokletu samokontrolu

Pesnici vole da se šlihtaju pesnicima
Pesnice vole da se tucaju sa pesnicima
Pesnice mrze druge pesnice
Neki pesnici nikada neće tucati druge pesnice

A ceo trud je zbog besmrtnosti
Straha od zaborava I smrti
Žao mi je
Već ste mrtvi

петак, 15. јун 2012.

Čekić


Mislim da najviše volim
To što ne moram da zvonim
Uvek mi otvoriš vrata i raširiš ruke
A ja te zgrabim
I ne puštam
Smeješ se

Ta energija je skoro vidljiva
Struji
Svetluca
Miriše u tankom sloju vazduha
Izmedju nas

Niko ne ume da mi zadrži pažnju
Toliko dugo kao ti

Posmatram nas kao prirodni fenomen
toliko blizu
toliko isti
toliko dobro
toliko dugo


Zarivam nokte
U tvoje vrele bicepse
Zakucaj me kao ekser

недеља, 10. јун 2012.

Imaginarium Doktorke Tenkistkinje


On je savršen
Visok
Ima velike ruke
Taman da nestaneš u njima

Zvecka dok hoda

Kao neki dobri dzin
Pomalo liči na...
Ma liči na koga god poželim

Vodi me na kolače
One prave
I u bioskop
zamalo
I na koncerte

Kupuje mi čizmice
Narukvice
Kačkete i bedzeve
Sve što volim
i što zveči

Jebemo se vanzemaljski
Od prvog puta
Svakog puta
I polako i brzo
I nežno i agresivno
I sa ujedanjem i sa vezivanjem
Na krevetu, stolici, stolu
Tek izlakiranom parketu

Ne smeta mi što uvek gledamo
Film koji on želi
I što nikada ne mogu da ga nagovorim
Da radimo šta ja hoću

Jer on jeste ono što ja hoću
Trepnem i vidim Dzoni Depa
Žmurim pola sata i vidim Majk Patona
Nabijem svoj nos u njegovu kožnu jaknu
I udišem Miki Rurka

On je izmišljen
On ne postoji
On je savršen
Ali sam ga ja izmislila
Njegove ruke su moje
Njegove oči pripadaju meni
Moja mašta je stvorila boju njegovog glasa
I ’in relationship’ fejsbuk status
Niko ga ne vidi osim mene
Niko ga ne čuje osim mene
Nevidljiv je
Samo moji hormoni
Mogu da ga materijalizuju kada treba

Toliko ga volim da sam mu izgradila
Čitav jedan paralelni svet
Sa nevidljivim zidinama
Kroz koje samo misli da može da prodje
Ali ne može
Iza ogledala je samo moj
Ja sam ga stvorila
Ja ću i da ga uništim