ne znači da ću
da se smorim)
hipnotisano zurim
i doživljavam sinesteziju
kroz karakterističnu
boju glasa
boji u crveno
zlatno
zeleno
vibracije glasnih žica
i žica na gitari
vraćaju u detinjstvo
moja mama sluša
soundtrack
iz Lisabonske priče
razbijaš kolotečinu
vodiš
me na put oko sveta
Nica,
Azurna obala
Argentina
Australija, Indonezija
(a i
dalje smo u Srbiji)
Ona u obliku upitnika
bez samopouzdanja
ipak
osvaja prostoriju
Baca zlatno, zeleno, crveni prah
i iluzija
da nismo tu gde jesmo
dominira
to nije pevanje
to je umetnost
(ne mogu da
čekam tri godine
vodi me odmah
vodi me u
Portugal)
