Prvu dušu sam
bacila
niz WC šolju
jedne male, srušene kućice
u Knićaninovoj
Prvu dušu
najmanju dušu
dečiju dušu koja nema pojma o životu
Nismo bacali nameštaj
ni teške reči
što smo se više mrzeli
to smo se bolje jebali
Drugu dušu sam
bacila
kroz prozor
jednog devetog sprata
Treću dušu sam
bacila
pod točkove
automobila
na auto putu
Pravu, prvu odraslu
dušu
koja kada voli
zaleće se u zid
ili pod točkove
i ostavlja ožiljke
na butinama
Kao što se prvi mačići
bacaju
Tako i ja svoje
prve duše
bacam
u Dunav
kroz prozor
pod točkove
u zaborav
u mržnju
u ljubomoru
u ludilo
u pakao
u zadnji ćošak sveta
da ih niko ne pronadje
Četvrta duša
se radja
na Jadranu
