петак, 15. јун 2012.

Čekić


Mislim da najviše volim
To što ne moram da zvonim
Uvek mi otvoriš vrata i raširiš ruke
A ja te zgrabim
I ne puštam
Smeješ se

Ta energija je skoro vidljiva
Struji
Svetluca
Miriše u tankom sloju vazduha
Izmedju nas

Niko ne ume da mi zadrži pažnju
Toliko dugo kao ti

Posmatram nas kao prirodni fenomen
toliko blizu
toliko isti
toliko dobro
toliko dugo


Zarivam nokte
U tvoje vrele bicepse
Zakucaj me kao ekser