Sunce se baš onako
kako treba presijava
po zlatnom, braon, bordo
brestovom i javorovom lišću
u Ulici 29og Novembra
Miriše na detinjstvo
I na put do škole
Noću se spuštamo
i penjemo
niz i uz
brdoviti Beograd
Danju je sve što je nekada
nedostajalo
tu
I ništa ne smeta
I život je večan
I sve je kako treba
I po prvi put na jesen
Ne mislim na smrt
Grejemo se na vetru
Ljubakamo na semaforu
Jesen zavija ceo grad
u sepiju
miholjsko leto
ne posustaje i
apsolutno se ne predaje
A meni se purpurni zmaj
urezuje u kožu
u dušu
pod nokte
tamo negde
gde niko nikad nije stigao
Zauvek.
