субота, 16. јун 2012.

Mrtvi ljudi dišu


Volela bih da mi neko kaže
Šta zaista misli
A ne da mi se svi smejete i svi
Ste mnogo kul
A onda u ćošku
Ću-ću

Mnogo ste mi svi fini
I fine
Licemerni gadovi

A ja neću da adujem
Pice ubice
Dragi fejsbuku, skini mi ih iz sugestija
Retardirane tinejdzerke
Koje bi da se jebu a da im ne udje
Fuj

I svi biste seks bez penetracije
To je koren problema
I čitave situacije
Ne mogu da vas podnesem
Valjda vam zato i posvećujem
Sve ove silne pesme

Moji nokauti su moje reči
Moji krošei su napucani
Mojim drugačijim stavom
Moj stav ne menjaju ni žileti

Svi vrištite kako je okej biti različit
A sami osudjujete različitost
I mrzite iz zadimljenog
Alkoholom natopljenog ćoška

Samo zamislite
Razmislite
Mrzite li sebe
Ili mene
Ili šablon i kolotečinu
Vašu prokletu samokontrolu

Pesnici vole da se šlihtaju pesnicima
Pesnice vole da se tucaju sa pesnicima
Pesnice mrze druge pesnice
Neki pesnici nikada neće tucati druge pesnice

A ceo trud je zbog besmrtnosti
Straha od zaborava I smrti
Žao mi je
Već ste mrtvi