Kada primetiš da slušam Alice in Chains ili Ian Brown-a, palim ti lampice za uzbunu.
Nešto nije u redu.
Trenutna bespomoćnost.
Mrzim kada ne mogu ništa da preduzmem.
Kada sam bespomoćna.
Mrzim sebe.
Mrzim sebe jer sam sklona zaseravanju.
Tragična heroina u nekom tamo filmu kojoj niko drugi nije kriv.
Zurenje kroz prozor. Školsko dvorište.
Vriska dece. Kriva breza se ljulja na prolećnom vetriću.
Proleće.
Prolaze kamioni.
Automobili. Vidi, evo ga! Ne. Nije to ta registracija.
Prolazi vanredni dnevni voz.
Moji su svi odavno prošli.
Onaj momenat kada čuješ suze kako škripe.
Kao da će da isparaju kožu na obrazima.
Onaj momenat kada se treseš i cviliš kao uplašeno napušteno kuče.
Šavovi su toliko puta bili zapeti i na ivici pucanja.
Sada ih čuješ kako se kidaju. Čuješ trenje njihovog raspertlavanja.
Nema ih više. Sve je iscurelo napolje.
Nešto nije u redu.
Trenutna bespomoćnost.
Mrzim kada ne mogu ništa da preduzmem.
Kada sam bespomoćna.
Mrzim sebe.
Mrzim sebe jer sam sklona zaseravanju.
Tragična heroina u nekom tamo filmu kojoj niko drugi nije kriv.
Zurenje kroz prozor. Školsko dvorište.
Vriska dece. Kriva breza se ljulja na prolećnom vetriću.
Proleće.
Prolaze kamioni.
Automobili. Vidi, evo ga! Ne. Nije to ta registracija.
Prolazi vanredni dnevni voz.
Moji su svi odavno prošli.
Onaj momenat kada čuješ suze kako škripe.
Kao da će da isparaju kožu na obrazima.
Onaj momenat kada se treseš i cviliš kao uplašeno napušteno kuče.
Šavovi su toliko puta bili zapeti i na ivici pucanja.
Sada ih čuješ kako se kidaju. Čuješ trenje njihovog raspertlavanja.
Nema ih više. Sve je iscurelo napolje.
