Zato imam i problem sa pisanjem pravog bloga u poslednjih par meseci. Iskreno, ne sećam se kada sam se izdrkavala po medijima, fejsbuku i svima vama.
Jebiga istanjili su mi se živci, prekurčile su mi turske serije, a još sam izvalila da su neki retardirani ljudi vaskrsli i počeli ponovo da se vucaraju po televiziji. Ne mogu ja to.Sad će neko da kaže-moraš! bloguješ! E pa, znaš kako, moraću kad mi neko bude dao neke pare za kenjanje po svemu što izadje na tv, novinama ili jutjubu.
Drugo, pritisnuo faks. Pritisnuo život. Cirkus se nastavlja, a ja više nemam kontrolu. Sada se baš dešava onaj momenat-Go With The Flow. Idem kako me voda nosi. E sad to što ja ne mogu da se nosim sa svim tim-jebiga. Sve će doći na svoje mesto. Mora da dodje. Zbog kosmičkog reda i mira.
Samo se nadam da neću da se zaletim sa četvrtog sprata u Cvijićevoj i 'ponovim' parking ispred.
Kad smo već kod toga, saznah pre neko veče da se u roku od tridesetak sati, četvoro ljudi u Beogradu ubilo. Šta smo postali? Subotica? Ili je već svima svega dosta? Možda su se ubili zbog silovanja političkim kampanjama na TV-u. Možda je u istom trenutku na svim TV stanicama bio Dinkić koji obećava ukidanje svega što je sam nametnuo potlaćenima? I ja bi se zaletela kroz prozor zbog takvog prizora.
A i vi umetnici! Sere mi se i od svih vas. Svakome je ego otišao milion galaksija daleko, a nemate opravdanja za to. Gledam vas. Pušite, pijete i prepucavate se. Raspravljate se, a svi znamo koji je ishod te rasprave. Na kraju će samo jedan od vas da ustane i da ode. Čemu? Provocirate se i namećete svoje mišljenje. Dolazite do ideja koje se ne ostvaruju nikada. Uzimate povelike zalogaje, a ne možete da ih sažvaćete. Ali i ja sam jedna od vas, pa mogu da vas napušim.
I za kraj--- UA PANKERI!
Jebiga istanjili su mi se živci, prekurčile su mi turske serije, a još sam izvalila da su neki retardirani ljudi vaskrsli i počeli ponovo da se vucaraju po televiziji. Ne mogu ja to.Sad će neko da kaže-moraš! bloguješ! E pa, znaš kako, moraću kad mi neko bude dao neke pare za kenjanje po svemu što izadje na tv, novinama ili jutjubu.
Drugo, pritisnuo faks. Pritisnuo život. Cirkus se nastavlja, a ja više nemam kontrolu. Sada se baš dešava onaj momenat-Go With The Flow. Idem kako me voda nosi. E sad to što ja ne mogu da se nosim sa svim tim-jebiga. Sve će doći na svoje mesto. Mora da dodje. Zbog kosmičkog reda i mira.
Samo se nadam da neću da se zaletim sa četvrtog sprata u Cvijićevoj i 'ponovim' parking ispred.
Kad smo već kod toga, saznah pre neko veče da se u roku od tridesetak sati, četvoro ljudi u Beogradu ubilo. Šta smo postali? Subotica? Ili je već svima svega dosta? Možda su se ubili zbog silovanja političkim kampanjama na TV-u. Možda je u istom trenutku na svim TV stanicama bio Dinkić koji obećava ukidanje svega što je sam nametnuo potlaćenima? I ja bi se zaletela kroz prozor zbog takvog prizora.
A i vi umetnici! Sere mi se i od svih vas. Svakome je ego otišao milion galaksija daleko, a nemate opravdanja za to. Gledam vas. Pušite, pijete i prepucavate se. Raspravljate se, a svi znamo koji je ishod te rasprave. Na kraju će samo jedan od vas da ustane i da ode. Čemu? Provocirate se i namećete svoje mišljenje. Dolazite do ideja koje se ne ostvaruju nikada. Uzimate povelike zalogaje, a ne možete da ih sažvaćete. Ali i ja sam jedna od vas, pa mogu da vas napušim.
I za kraj--- UA PANKERI!
