Nesigurnost.
Dok hodam. Asfalt nestaje pod mojim djonovima. Od umora mi se izvija ulica.
Izgleda kao kada su mi neki objašnjavali njihove LSD flešbekove. Zgrade se
krive, izdužuju, zavrću i vezuju u čvor. Moj LSD flešbek je bio mnogo gori, a
oni su OVO objašnjavali kao LSD flešbek. A ja sam samo umorna posle zajebanog
vikenda.
Boli me
želudac. Već nedeljama isključivo toleriše alkohol i jogurt. Alkohol uveče,
jogurt ujutru i preko dana. Sve što pojedem me iritira i stvara loš osećaj u
stomaku. Prikriveni poremećaj u iskrani. To je ono kada hoćeš da jedeš a ne
tolerišeš to što jedeš, ma koliko sve to bilo ’lajt’ i ne previše jako. Došla
sam do situacije da ne mogu da pojedem celo parče pice. Pola udelim cigančetu
koje prosi. Ali zato mogu da stučem pola litre dzina i ko zna koliko špricera. Prestala
sam i da brojim.
Dam jedan
ispit, osećam uzbudjenje dva dana, a onda se opet zapitam-zašto ovo studiram. Koji
će mi ovo u životu. Derem dupe studirajući ovo a onda ću sa tom diplomom samo
moći da obrišem isto.
Nisam talentovana
ni za šta. Ne znam da radim ništa.
Nesigurnost.
Ulica 29og Novembra je opet komplet prekopana. Trotoar. A bio je prekopan pre
samo par meseci. A tako ti je to u Srbijici, nikad ne može iz prve kako treba,
već 100 puta, a čak ni taj 100ti nije skroz uspešan. Mahinalno, po nikad
prekinutoj navici, pogledam u ulaz levo. U haustoru kao i uvek gorucka neko
svetlo. Onda opet mahinalno, pogledam u nebo. I protrči mi neko sećanje kroz
glavu. A tako davno je sve to bilo. Kako se tako sećam nekih reči, pokreta i
osećanja.
Moje Ja,
mrzi moje telo. Nije mu udobno u njemu. Moje telo uvek odvede moje Ja tamo gde
mu se ne svidja. A onda se moje Ja buni. Zariva mi šrafciger u želudac, igle u
slepoočnice, vrišti da hoće da pobegne kroz ubrzane otkucaje srca. Moje Ja mrzi
moje tekstove. Moje Ja mrzi sve ljude oko mene. Moje Ja se pita šta bi bilo da
nestanem. Šta bi bilo kad bi moje Ja ubilo moje telo. Jel bi mu bilo lakše kad
bi se vratilo tamo odakle je došlo. Moje Ja zna zašto neke stvari odlažem i
neću da uradim. Moje Ja ima intuiciju zbog koje bi me obesili za vreme
inkvizicije.
Moje Ja, obožava rečenicu ’Jel sam ti rekla?’