Nokti su mi pretrpeli holokaust
Posmatram ih dok po prstima
Vrtim stranice knjige poezije
Nikada nisam volela poeziju
A sad ne mogu da zamislim
Svoj život bez nje
Imam te povremene grčeve u stomaku
I grčeve ledjnih mišića
Tada shvatim koliko sam smrtna
A volela bih da budem besmrtna
Ovako nesavršena
I ponekad potpuno izgubljena
Danju volim da izgledam ko dečak
Onda sam noću još lepša
Kada se ufuram u svoj push-up
I štikle na tufne
I zamažem se smišnkom do neprepoznatljivosti
Ne, ništa nije kič
I ništa nije preterivanje
To je samo spektakularno
Šetanje izmedju dve krajnosti
Ja volim ili mrzim
Radim ili zgubidanim
Ja se prežderavam ili izgladnjujem
Jebem ili im dozvoljavam da me tucaju
Narkomanka sam ili potpuni strejter
I pankerka i hipik
Ja sam najsrećnija ili najtragičnije tužna
Ja sam najlepše i najbolje zlo
Ali konačno imam razlog
Da budem ona bolja krajnost same sebe
