Trgla sam se i otvorila oči.
Prvo sam pomislila-'dobro je, bar ovaj put nisam iskočila iz kreveta i zabila nos u vrata'. Onda sam pogledala na sat.
03:54. Što znači da je bilo 03:49, jer sam zbog paničnog straha od kašnjenja namestila sat da trči pet minuta. Protegla sam se i zaključila: ili ču da zaspim u roku od 5 minuta, ili ću kao i prethodnih 15ak noći da se vrtim do jutra, a onda ću ceo dan da budem ko posrana.
04:28 Palim laptop. Potpuno neočekivano prevlačim folder 'Skaj Vikler' u winamp. Klikćem na mali ekrančić u uglu malog ekrana mog minijaturnog laptopa i pokušavam da se konektujem na komšijinu mrežu koju arčim od kad smo renovirali stan, a kablove prokletog adsl-a nismo provukli do moje sobe. Ko ga jebe, da neće da mu drugi kradu, zaključao bi je. Ali ovaj put ne ide. Neće da se ukači. Zatvaram laptop i spuštam ga na pod pored kreveta.
05:02 Ponovo dižem laptop sa poda, ovaj put pronalazim drugu mrežu na koju nisu stavili katanac. Klikćem connect i uspelo je. Ali neće da otvori ni jedan prokleti sajt. Zatvaram laptop. Okrećem se ka zidu i molim se Sili da zaspim.
05...i nešto. Gledam kroz prozor. Napolju je dan. Boli me celo telo. Kao onim metamfetaminskim noćima. Kada su zenice bile 2 cm u prečniku. Kada je bolelo celo telo. Kada sam se znojila. A ni sama nisam znala koji će mi to.
05:36 Nikada neću završiti faks.
05:45 Vraćam se u 2006. Prolazi mi ON kroz glavu i sve kroz šta smo prošli a nikuda nismo stigli. Ni zajedno ni odvojeno.
05:52 Da li sam luda? Da li treba da odem? Zauvek? bilo gde...
06:30 Zvoni ćaletov alarm. Čujem kako mu kvrckaju kolena dok ide do klonje. Čujem da pere zube...
09:48 Vrtela sam se po krevetu do jutra. Osećam se posrano.
Prvo sam pomislila-'dobro je, bar ovaj put nisam iskočila iz kreveta i zabila nos u vrata'. Onda sam pogledala na sat.
03:54. Što znači da je bilo 03:49, jer sam zbog paničnog straha od kašnjenja namestila sat da trči pet minuta. Protegla sam se i zaključila: ili ču da zaspim u roku od 5 minuta, ili ću kao i prethodnih 15ak noći da se vrtim do jutra, a onda ću ceo dan da budem ko posrana.
04:28 Palim laptop. Potpuno neočekivano prevlačim folder 'Skaj Vikler' u winamp. Klikćem na mali ekrančić u uglu malog ekrana mog minijaturnog laptopa i pokušavam da se konektujem na komšijinu mrežu koju arčim od kad smo renovirali stan, a kablove prokletog adsl-a nismo provukli do moje sobe. Ko ga jebe, da neće da mu drugi kradu, zaključao bi je. Ali ovaj put ne ide. Neće da se ukači. Zatvaram laptop i spuštam ga na pod pored kreveta.
05:02 Ponovo dižem laptop sa poda, ovaj put pronalazim drugu mrežu na koju nisu stavili katanac. Klikćem connect i uspelo je. Ali neće da otvori ni jedan prokleti sajt. Zatvaram laptop. Okrećem se ka zidu i molim se Sili da zaspim.
05...i nešto. Gledam kroz prozor. Napolju je dan. Boli me celo telo. Kao onim metamfetaminskim noćima. Kada su zenice bile 2 cm u prečniku. Kada je bolelo celo telo. Kada sam se znojila. A ni sama nisam znala koji će mi to.
05:36 Nikada neću završiti faks.
05:45 Vraćam se u 2006. Prolazi mi ON kroz glavu i sve kroz šta smo prošli a nikuda nismo stigli. Ni zajedno ni odvojeno.
05:52 Da li sam luda? Da li treba da odem? Zauvek? bilo gde...
06:30 Zvoni ćaletov alarm. Čujem kako mu kvrckaju kolena dok ide do klonje. Čujem da pere zube...
09:48 Vrtela sam se po krevetu do jutra. Osećam se posrano.
