четвртак, 15. март 2012.

15. Mart apokaliptične 2012, Beograd

Žardinjere
Skele na nikad izrenoviranom muzeju
Lupanje štikli
Škripa djonova
Brundanje motora autobusa
sevanje varnica trolejbusa

Devojka u crvenom kaputiću
se zaleće i prepada dečka
sa alžirskom maramom
s ledja
Bradonja sa 'kastrovkom'
se glasno smeje
još glasnijem visokom tipu
koji najglasnije na svetu priča neki fazon
Verovatno je težak snob
iako je prelep

Prolazi jedna glam metalka
ukupno ih je ostalo
dvoje u Beogradu
ona je lepša polovina

Klinac iz 'Lica ulice'
mi prilazi
dajem mu stotku
ne dopustivši mu da mi izdeklamuje
ono što je naučio
''Imaš lepe šiške'' dobacuje mi
prilazeći nekoj ženturači
u lakiranim čizmama
koja neće ni da ga pogleda

Preostali zraci sunca
kupaju Narodno Pozorište
i Vojni muzej
Najavljuju suton

A kada krene suton
mene debelo počinju da nerviraju
večito spuštene roletne na Narodnom muzeju
i večno nadrkani Beogradjani
i svi ti obični ljudi
koji nisu sigurni
da li smeju da me vole
ili je ipak sigurnije i bolje po njih
da me mrze
Mene i moje šiške
koje se svidjaju cigančićima
iz 'Lica ulice'
Mene i mojih više od pet
dozvoljenih boja
Mene koja kao frik
sedim na žardinjeri
i posvećujem pesmu

Svima njima koji me nerviraju
u svojoj običnosti
petobojnosti i jednobojnosti
savršenosti
sve je na svom mestu
nigde ništa ne štrči
Svima njima
koje ne znam da li da
volim ili mrzim
ili da prosto ne trošim energiju na njih

Nego da im samo posvetim pesmu
dok mi se grči želudac
dok mi krvari izgrižena usna
dok čekam Matiju
da mi ulepša dan