Ja živim u Bruklinu. Za one koji nisu upućeni u nove nadimke odrdjenih delova grada, to je pojas koji obuhvata 29.Novembar od Pančevca do Trga i sve ono prema reci. Znači Djure Djakovića i Viline vode. Zašto se tj deo zove Bruklin, ja nemam pojma. Samo su jednog dana 2006 godine počeli da niču grafiti '29. Novembar-Brooklyn'. I tako, moj poznati komšija i ja (dok smo se još voleli) usvojimo taj nadimak za naš kraj do danas.
Danas Bruklin potseća na NY Brooklyn. Ceo dan se čuju sirene, što i u principu nije nešto čudno, jer je tu i SUP. A i nisam o tome htela da pišem. Na raskrsnici ispred moje zgrade se pojavila ogromna rupa u asfaltu. Na sred raskrsnice. Isečeno nekom mašinom za sečenje asfalta na raskrsnicama. Svako malo, neko se zaleti, jer ne očekuje rupu i zakači prednjim branikom za ivicu.
Na trotoaru su gomiletine čadjavog snega. Okej, ja znam da taj sneg ne može da nestane uz pomoć čarobnog štapića, ali izgleda grozno onako crn i polu smrznut, polu istopljen.
Ali ni to nije toliko strašno. Postoji nešto drugo na trotoarima, što nisam videla u Bruklinu par godina. Pseći izmet. Nemojte da me pogrešno protumačite, ja obožavam pse. Mrzim vlasnike. Jer pas, nažalost, ne može sam da pokupi svoju kaku, mada kapiram da bi, pošto su sve životinje bolje i vaspitanije od ljudi. Za kupljenje kake je zadužen vlasnik. Ali vlasnik skapira-super, pao sneg, ker će da se iskenja tu negde na gomilu snega, ja ću to malo da zatrpam, štedim i kese i kičmu od saginjanja. I onda se otopi sneg. I onda sve te divote izadju na površinu i šire zarazu. I onda ja tako psujem i skakućem ko svraka po trotoaru kada krenem negde.
A o masakru članova Vox Populi-a... nekom drugom prilikom.... čim smislim. :)
Danas Bruklin potseća na NY Brooklyn. Ceo dan se čuju sirene, što i u principu nije nešto čudno, jer je tu i SUP. A i nisam o tome htela da pišem. Na raskrsnici ispred moje zgrade se pojavila ogromna rupa u asfaltu. Na sred raskrsnice. Isečeno nekom mašinom za sečenje asfalta na raskrsnicama. Svako malo, neko se zaleti, jer ne očekuje rupu i zakači prednjim branikom za ivicu.
Na trotoaru su gomiletine čadjavog snega. Okej, ja znam da taj sneg ne može da nestane uz pomoć čarobnog štapića, ali izgleda grozno onako crn i polu smrznut, polu istopljen.
Ali ni to nije toliko strašno. Postoji nešto drugo na trotoarima, što nisam videla u Bruklinu par godina. Pseći izmet. Nemojte da me pogrešno protumačite, ja obožavam pse. Mrzim vlasnike. Jer pas, nažalost, ne može sam da pokupi svoju kaku, mada kapiram da bi, pošto su sve životinje bolje i vaspitanije od ljudi. Za kupljenje kake je zadužen vlasnik. Ali vlasnik skapira-super, pao sneg, ker će da se iskenja tu negde na gomilu snega, ja ću to malo da zatrpam, štedim i kese i kičmu od saginjanja. I onda se otopi sneg. I onda sve te divote izadju na površinu i šire zarazu. I onda ja tako psujem i skakućem ko svraka po trotoaru kada krenem negde.
A o masakru članova Vox Populi-a... nekom drugom prilikom.... čim smislim. :)
