Ovo je priča o tome kako smo moj drug Milan i ja išli u diskoteku. Ne, nije.
Ovo je priča o pijancima, poetama, i prvom fašističkom napadu u 2012.
Našli smo se za početak Milan, Marojević, Dragana i ja na polu-poslovnom sastanku oko tih naših pesama i pesničkih večeri poznatijih kao Poezin. Kao i do sad, Marojević je bio nervozan, Milan se pitao što je ovaj nervozan, Dragana u njenom fazonu, a ja kao i obično drčna i poprilično naporna. Ali došli smo do par nekih ideja, uglavnom zahvaljujući meni :P.
I tako, produžimo Milan i ja u Ilegalu (bivšu Industriju) da overimo koncert FC Apatride Utd. Ilegala neverovatno puna, kao u stara dobra vremena. Pretežno su tu bili dredonje i dredonjke, ali to je rege. Rege. Moje mišljenje je da je to pomalo čak i dosadna muzika. Ono, za po kući. Okej, ne kažem. Slušao se nekada rege intezivno izmedju ova moja četiri zelena zida. Ali nisam neki fan kućnog vrtenja regea. Fan sam njihanja uz rege negde napolju.
Ali FC Apatride Utd je bašš dobar bend. Baš su ono, Hard Core Reggae. Preeedugačke pesme, odlična muzika i fantastični tekstovi. Vrlo politički nekorektni, ali ja to volim. Jer je svaka politička korektnost fejk. Bar sada. Parola koncerta je bila 'RADNIČKA KLASA NE GLASA'. Politički nekorektno? Pa dobro bre, za koga bilo ko normalan može da glasa u ovoj državi? Za Tadića i ekipu? Neka hvala. Za Nikolića i priču o projektu koji je još SFRJ obustavila jer je za SFRJ bio neisplatljiv, a kamoli za Srbijicu. Za Čedu koji pušta bradu da bi ličio na koalicionog partnera koji je trebao da se drži pisanja knjiga, jer mu to za razliku od politike ide. Ali nebitno. Poenta je da je taj koncert srpskog benda najmanje poznatog Srbima imao vrlo jasnu poruku sa kojom se slažem.
Ali neko se ne slaže. Neko, ko udje u onaj podrum i baci suzavac. Neko kome ni na kraj pameti nije bilo da je to podrum, da je napolju minus, da tu niko nije došao da pravi sranja nego da se zanjiše uz malo hardkor regea. Popije koju čašicu, popuši koji dzok.
Istrčali smo napolje. Ja u majici kratkih rukava, koja inače imam nekih poteškoća sa napadima panike i ostalim anksioznim sranjima. Vratili se posle 10 minuta. I zanjihali se.
I ja sam se njihala i njihala. I tako volim da se njišem uz taj rege, malo više uz raga, ali volim i uz rege i volim kako su to odradili, i Boba je pokidao na djitri.
A trebalo mi je njihanje. I drago mi je što je naše njihanje uspelo da pobedi fašistički napad.
Evo vam i gratis pesma ;)
http://www.youtube.com/watch?v=b5paJp4BUDA
Ovo je priča o pijancima, poetama, i prvom fašističkom napadu u 2012.
Našli smo se za početak Milan, Marojević, Dragana i ja na polu-poslovnom sastanku oko tih naših pesama i pesničkih večeri poznatijih kao Poezin. Kao i do sad, Marojević je bio nervozan, Milan se pitao što je ovaj nervozan, Dragana u njenom fazonu, a ja kao i obično drčna i poprilično naporna. Ali došli smo do par nekih ideja, uglavnom zahvaljujući meni :P.
I tako, produžimo Milan i ja u Ilegalu (bivšu Industriju) da overimo koncert FC Apatride Utd. Ilegala neverovatno puna, kao u stara dobra vremena. Pretežno su tu bili dredonje i dredonjke, ali to je rege. Rege. Moje mišljenje je da je to pomalo čak i dosadna muzika. Ono, za po kući. Okej, ne kažem. Slušao se nekada rege intezivno izmedju ova moja četiri zelena zida. Ali nisam neki fan kućnog vrtenja regea. Fan sam njihanja uz rege negde napolju.
Ali FC Apatride Utd je bašš dobar bend. Baš su ono, Hard Core Reggae. Preeedugačke pesme, odlična muzika i fantastični tekstovi. Vrlo politički nekorektni, ali ja to volim. Jer je svaka politička korektnost fejk. Bar sada. Parola koncerta je bila 'RADNIČKA KLASA NE GLASA'. Politički nekorektno? Pa dobro bre, za koga bilo ko normalan može da glasa u ovoj državi? Za Tadića i ekipu? Neka hvala. Za Nikolića i priču o projektu koji je još SFRJ obustavila jer je za SFRJ bio neisplatljiv, a kamoli za Srbijicu. Za Čedu koji pušta bradu da bi ličio na koalicionog partnera koji je trebao da se drži pisanja knjiga, jer mu to za razliku od politike ide. Ali nebitno. Poenta je da je taj koncert srpskog benda najmanje poznatog Srbima imao vrlo jasnu poruku sa kojom se slažem.
Ali neko se ne slaže. Neko, ko udje u onaj podrum i baci suzavac. Neko kome ni na kraj pameti nije bilo da je to podrum, da je napolju minus, da tu niko nije došao da pravi sranja nego da se zanjiše uz malo hardkor regea. Popije koju čašicu, popuši koji dzok.
Istrčali smo napolje. Ja u majici kratkih rukava, koja inače imam nekih poteškoća sa napadima panike i ostalim anksioznim sranjima. Vratili se posle 10 minuta. I zanjihali se.
I ja sam se njihala i njihala. I tako volim da se njišem uz taj rege, malo više uz raga, ali volim i uz rege i volim kako su to odradili, i Boba je pokidao na djitri.
A trebalo mi je njihanje. I drago mi je što je naše njihanje uspelo da pobedi fašistički napad.
Evo vam i gratis pesma ;)
http://www.youtube.com/watch?v=b5paJp4BUDA
