Sklonište

Večeras su se voleli Jupiter i Venera.
Gledali smo to zajedno.
Ali preko telefona.
Potsetilo me je na ono jednom
kada si se parkirao ispred moje zgrade
i zvao me
A ja sam izašla na prozor.
Bila je zima
ali nije bilo hladno.

Muči me insomnia
Izašao mi je osip po šakama
Stres

I vrtim se
prvo mi je hladno
pa se uvaljam u jorgan
kao palačinka

Onda mi je vruće, pa se
otkrijem
i otvorim prozor.

Pa je hladno
A i malo se plašim
da me neko čudovište ne
uhvati za otkriveno stopalo

Da bi skrenula misli sa čudovišta
koje mi živi ispod kreveta
počinjem da razmišljam
o tome šta ću da obučem
za Wilhelm Scream

A znam šta mi u stvari fali

Ono kada 'udjem' u tebe
i tvoje telo mi postane sklonište
Ušuškam se
i samo mi viri pegav nos
da mogu da dišem
I nije mi ni hladno
ni vruće
i ne razmišljam o čudovištu ispod kreveta

A ti si mi ljuštura
i Zemlja prestaje da rotira
a ja sam na sigurnom

15. Mart apokaliptične 2012, Beograd

Žardinjere
Skele na nikad izrenoviranom muzeju
Lupanje štikli
Škripa djonova
Brundanje motora autobusa
sevanje varnica trolejbusa

Devojka u crvenom kaputiću
se zaleće i prepada dečka
sa alžirskom maramom
s ledja
Bradonja sa 'kastrovkom'
se glasno smeje
još glasnijem visokom tipu
koji najglasnije na svetu priča neki fazon
Verovatno je težak snob
iako je prelep

Prolazi jedna glam metalka
ukupno ih je ostalo
dvoje u Beogradu
ona je lepša polovina

Klinac iz 'Lica ulice'
mi prilazi
dajem mu stotku
ne dopustivši mu da mi izdeklamuje
ono što je naučio
''Imaš lepe šiške'' dobacuje mi
prilazeći nekoj ženturači
u lakiranim čizmama
koja neće ni da ga pogleda

Preostali zraci sunca
kupaju Narodno Pozorište
i Vojni muzej
Najavljuju suton

A kada krene suton
mene debelo počinju da nerviraju
večito spuštene roletne na Narodnom muzeju
i večno nadrkani Beogradjani
i svi ti obični ljudi
koji nisu sigurni
da li smeju da me vole
ili je ipak sigurnije i bolje po njih
da me mrze
Mene i moje šiške
koje se svidjaju cigančićima
iz 'Lica ulice'
Mene i mojih više od pet
dozvoljenih boja
Mene koja kao frik
sedim na žardinjeri
i posvećujem pesmu

Svima njima koji me nerviraju
u svojoj običnosti
petobojnosti i jednobojnosti
savršenosti
sve je na svom mestu
nigde ništa ne štrči
Svima njima
koje ne znam da li da
volim ili mrzim
ili da prosto ne trošim energiju na njih

Nego da im samo posvetim pesmu
dok mi se grči želudac
dok mi krvari izgrižena usna
dok čekam Matiju
da mi ulepša dan

Ljubavna.

Zauvek

Ostani zauvek sa mnom

da se gnjavimo

i sanjamo snove od eurokrema

Ostani zauvek pored mene

da gledamo filmove o superherojima

i po milioniti put neku epizodu Star Wars-a

Nemoj nikada da odeš

volim to naše ludilo

to što se u isto vreme dopisujemo na fejsu

i razgovaramo preko telefona

Volim tvoje ruke

i tvoj osmeh

i to što sam spremna

kada se posvadjamo

da odem na kraj sveta da te nadjem

nikada pre ni sa kim nisam bila spremna na to

Budi tu!

Samo ti voliš

iskreno voliš moje ludilo

vidim ti to u očima

koliko god da si ljut

i voliš me baš takvu kakva jesam

voliš ono u šta si se zaljubio

a nesvesno se pored tebe menjam

Ostani zauvek sa mnom

jer ja hoću da zauvek budem sa tobom

i tu za tebe

da te grlim

i gnjavim

i podržavam

i njušim

da ti dozvoljavam da me prozivaš

i da se zajedno tome smejemo

I hoću da mi zauvek šišaš čiroki

i sužavaš pantalone

i puštaš porniće

Jer ako zauvek ostaneš

jednog dana ćemo se sigurno

na sred ulice držati za ruke

Insomniak

Trgla sam se i otvorila oči.
Prvo sam pomislila-'dobro je, bar ovaj put nisam iskočila iz kreveta i zabila nos u vrata'. Onda sam pogledala na sat.
03:54. Što znači da je bilo 03:49, jer sam zbog paničnog straha od kašnjenja namestila sat da trči pet minuta. Protegla sam se i zaključila: ili ču da zaspim u roku od 5 minuta, ili ću kao i prethodnih 15ak noći da se vrtim do jutra, a onda ću ceo dan da budem ko posrana.
04:28 Palim laptop. Potpuno neočekivano prevlačim folder 'Skaj Vikler' u winamp. Klikćem na mali ekrančić u uglu malog ekrana mog minijaturnog laptopa i pokušavam da se konektujem na komšijinu mrežu koju arčim od kad smo renovirali stan, a kablove prokletog adsl-a nismo provukli do moje sobe. Ko ga jebe, da neće da mu drugi kradu, zaključao bi je. Ali ovaj put ne ide. Neće da se ukači. Zatvaram laptop i spuštam ga na pod pored kreveta.
05:02 Ponovo dižem laptop sa poda, ovaj put pronalazim drugu mrežu na koju nisu stavili katanac. Klikćem connect i uspelo je. Ali neće da otvori ni jedan prokleti sajt. Zatvaram laptop. Okrećem se ka zidu i molim se Sili da zaspim.
05...i nešto. Gledam kroz prozor. Napolju je dan. Boli me celo telo. Kao onim metamfetaminskim noćima. Kada su zenice bile 2 cm u prečniku. Kada je bolelo celo telo. Kada sam se znojila. A ni sama nisam znala koji će mi to.
05:36 Nikada neću završiti faks.
05:45 Vraćam se u 2006. Prolazi mi ON kroz glavu i sve kroz šta smo prošli a nikuda nismo stigli. Ni zajedno ni odvojeno.
05:52 Da li sam luda? Da li treba da odem? Zauvek? bilo gde...
06:30 Zvoni ćaletov alarm. Čujem kako mu kvrckaju kolena dok ide do klonje. Čujem da pere zube...
09:48 Vrtela sam se po krevetu do jutra. Osećam se posrano.