Ponekad je ovo malo
Parče plastike koje odapinje sekunde
Na mom starom svoču
Jako glasno
To ponekad je
Uglavnom noću
I tada nedostajanje
Širi svoje granice van
Ovog sveta
Zvuk je toliko uporan
Da mi dodje da povučem
Crveni končić
I lociram gde si materijalizovan
Samo da bih mogla da udahnem
Miris sa tvog
Ispečatiranog ramena
Ali umesto toga
Se prisetim
Neizgovorenih zaveta
Koji su ostali u crvenim čvorovima
Ne vučem končić
Već udišem izdišem
Udišem izdišem
Sama sa sobom
I umesto skazanjke
Čujem udarce ritma pod
Tvojim rukama
Tu sam
i kad nisi tu
