Sepia u jesen

Sunce se baš onako

kako treba presijava

po zlatnom, braon, bordo

brestovom i javorovom lišću

u Ulici 29og Novembra

Miriše na detinjstvo

I na put do škole

Noću se spuštamo

i penjemo

niz i uz

brdoviti Beograd

Danju je sve što je nekada

nedostajalo

tu

I ništa ne smeta

I život je večan

I sve je kako treba

I po prvi put na jesen

Ne mislim na smrt

Grejemo se na vetru

Ljubakamo na semaforu

Jesen zavija ceo grad

u sepiju

miholjsko leto

ne posustaje i

apsolutno se ne predaje

A meni se purpurni zmaj

urezuje u kožu

u dušu

pod nokte

tamo negde

gde niko nikad nije stigao

Zauvek.

fi

Osećam se kao

mali oblačić helijuma

lebdim

lakša od vazduha

tela nam se presipaju

jedno u drugo

poput plastelina

različitih boja

frekvencija je bitnija

od talasne dužine

ova frekvencija

ne izaziva preskakanje srca

kod Sajma

već topljenje Kneza Miloša

svetla se razlivaju

poprimaju oblik mog osmeha

i boju tvog glasa

frekvencija je bitnija

od talasne dužine

frekvencija kojom

mi drhte ramena

i vibriraju trepavice

lansiramo smeh

i bekrajne poljubce

do neba

i preko neba

u svemir

u beskrajnom svemiru

naše frekvencije

su se sinhronizovale

zato će naše

talasne dužine

zauvek obojiti

ovaj crno-beli svet

Švrća

noć je isčekivanje jutra

jutro traje celo prepodne

zbog toga se popodne

pretvara u noć

njušim pregib lakta

i grizem se za koleno

ne postoji šansa

da izdahnem taj miris

do sutra

tu se skuplja sve

do sledećeg

pogleda u zelenilo

tvog prozora

kratka. bez naslova.

spuštam gardove

širim ruke

i padam u potpunu

nenormalnost

sinhronizacija

izmedju groktanja od smeha

i ozbiljno

podignute obrve

izmedju zvuka sms-a

na telefonu

i vremenske promene

mislim da sam se zaljubila

onog trenutka

kada sam te prvi put

videla kako se smeješ