недеља, 26. јануар 2014.

Simpatički Vitez

-Zašto si toliko besna?

-Zašto si toliko nesrećna?

-Šta se dešava?

Izgleda da prijatelji ne vole kada preuzmeš odgovornost za svoje postupke i uzmeš život u svoje ruke.
Mene su moji prijatelji zaboravili. Moji prijatelji nisu razumeli da mi treba vremena da završim neke stvari. Da mi treba vremena da i ja uspem u nečemu. Da pokažem da i ja mogu da budem neko, a ne večiti autsajder u problemu.

Ponekad pomislim da ja nisam dobra osoba. Možda postoji razlog zašto sam odbačena. Možda je svima bilo lakše da me odbace nego da se raspravljaju sa mnom gde grešim i da popravimo to. Moje reakcije umeju da budu sumanute, ali nisam tako strašna.

Niko nije bio tu. Kada mi je pritisak bio 160/110. Kada sam išla po centru za hipertenziju. Niko nije sa mnom preživljavao znojenje, lupanje srca, bol u želucu, bolove u zglobovima svako jutro. Niko ne zna kako je kada ne možeš da ustanš iz kreveta, jer od trenutka kada ustaneš, tvoje telo želi da padneš. Šalje vrtoglavice, bol u grudima, hiperventiliranje i kočenje leve ruke. Predominantno-simpatikus.
Evo šta sam naučila na faksu:
Nervni sistem se deli (uslovno rečeno deli) na dva dela: autonomni i neautonomni. Autonomni nervni sistem se naziva i vegetativni, on radi nezavisno od naše volje i kontroliše rad unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem se deli na parasimpatički i simpatički. Oni medjusobno deluju jedan na drugog. Ili, naučno, medjusobno se potiru. Kada je jedan dominantan. drugi ga smiruje.
Parasimpatikus radi u normalnim uslovima. Kada nas ništa ne boli, kada nas ne juri pas ili serijski ubica psihopata. Simpatikus deluje kada nas juri pas, ili psihopata, ili kada je naš organizam toliko uplašen od svega da stalno imamo utisak da nas juri psihopata. Simpatikus deluje na naš oragnizam po sistemu 'spasi se'. Kontroliše nadbubrežnu žlezdu koja luči noradrenalin i adrenalin. Ova dva hormona se vezuju za voje alfa i beta receptore i šire zenice da bolje vidiš, krvne sudove ekstremiteta da brže trčiš, ubrzavaju puls, i kontrakcije mišićnih ćelija srca. I to je kul jer organizam na taj način zna da je u opasnosti. Ali moj organizam je istripovao da je stalno u opasnosti. Pa mi je puls stalno oko 88/90 (normalan je 70). Arterijki krvni pritisak mi je 160/110 (normalan je do 140/80). Osećam bol u grudima, teško dišem. Vrti mi se u glavi i imam strahovite migrene zboj pritiska na krvne sudove u glavi. Boli me leva ruka zbog tako visokog pulsa. Grči mi se želudac jer mu simpatikus ne dozvoljava da radi kako treba.

Anksioznost i napadi panike kao posledica velikog stresa i guranja stvari pod tepih.

I niko me nije pitao kako sam. Postoje ljudi koji jesu. Postoji Kuki koji je bio sa mnom svaki sekund. Ljudi koje znam najduže su se pokazali kao najnemarniji. Umesto da me pitaju kako sam, pitaju Željku kako sam. Željka nije ja. Umesto da pozovu na čaj, jedva čekaju da me zajebu.
A neki su prestali skroz da se javljaju.

Većina je prestala skroz da se javlja.
Srećna sam zato što imam Kukija, jer je jedini bio tu, jer je jedini pružao podršku i još uvek to radi. Trpi moje izlive svega jer zna da mi treba mnogo vremena i mnogo truda.

Besna sam, tužna i nesrećna... zbog. Pa dvoumim se. Ne znam da li je to što sam bila okružena svima njima a nisam provalila da će da me napuste čim bude teško. Ili zato što sam ih možda ja oterala u svom mraku, možda ne znam da sam loša osoba.

Zato nema više fejsbuka. Bolje ni jedan prijatelj nego 1000 onih goje boli dupe. Zato se i slikam samo sa Kukijem i stavljam to na instagram. Jer samo njega volim. I on je sve što imam. I najbolji je. I mogu da ga duvaju svi koji misle da ga poznaju i misle da nije najbolji. Najbolji i vredi zilion puta više od svih tih sitnih duša.


Osim njega, nemam više ništa.