Pesma o Pesmama

100 pesama
da svi znaju
Da su o tebi

Ne!

Po jedna za svaki trenutak
Sa tobom

Za svaku uvijenu
Trepavicu na tvom oku
Po jedna pesma
I po jedna za svaku
Pegicu na mojoj koži
Pesma

Zbirka pesama
Za svaki stisak ruke
Za svaku nijansu
Ljubičaste boje
Za svaki sinhronizovani
Impuls

Po jedna pesma
Za svaki intuitivni znak uzvika
Za svaki moj znak uzvika
I grč u mišićima

Po jedna pesma za
Svaku novu pesmu
O tebi
Koja nikada nikada neće
Biti prosta kao pesma
O bilo kome drugom
Jer ti nisi bilo ko
Po jedna za svaku reč
Koja nosi težinu
Naših obećanja

Jedna po jedna
Za svako ne suzdržavanje
Za svaku novu izbrisanu granicu
I prepuštanje
Kao onaj zagrljaj
Kada si me prvi put video

Teškomije

Da vas gledam

kako ste mnogo kul

gomilate stvari

i patite od toga koliko nemate

a ja patim

dok dajem 100 kinti

dečku koji prodaje lice-u-lice

i uvek je malo

teškomije

zbog vaše taštine

i želje da budete primećeni

i da se svidite onima

koji se vama ne svidjaju

a duboko ste nezadovoljni sobom

i čitavo to kindjurenje

prekriva nesigurnost

teškomije

što hranite korporacije

a one vas kljukaju plastikom

i aditivima

pa kukate zbog viška kilograma

teškomije

zbog vaše lažne političke korektnosti

da slučajno ne bi ispali

ne-kul

teškomije

što ste svi toliko isti

u želji da se razlikujete

kopija kopijine kopije

teškomije

Udah-izdah

Ponekad je ovo malo

Parče plastike koje odapinje sekunde

Na mom starom svoču

Jako glasno

To ponekad je

Uglavnom noću

I tada nedostajanje

Širi svoje granice van

Ovog sveta

Zvuk je toliko uporan

Da mi dodje da povučem

Crveni končić

I lociram gde si materijalizovan

Samo da bih mogla da udahnem

Miris sa tvog

Ispečatiranog ramena

Ali umesto toga

Se prisetim

Neizgovorenih zaveta

Koji su ostali u crvenim čvorovima

Ne vučem končić

Već udišem izdišem

Udišem izdišem

Sama sa sobom

I umesto skazanjke

Čujem udarce ritma pod

Tvojim rukama

Tu sam

i kad nisi tu

Super

Kako je super

Kada se šetaš izmedju

Narandzaste i zelene

Koketiranje sa spektrom

Od bele ka crvenoj

Talasnoj dužini

A još više je super

Kada slušaš muziku

Onu iz ’srednje’

Nekada si bila autsajder

A sada se savršeno slaže

U sunčani smrzavajući dan

Koji sa sigurne distance

Posmatraš kroz prozor

Vazduh miriše

Na nedeljni doručak

U Kotežu

Kikoćem se

I opet imam 12 godina

Izmišljam nove reči

Uspavljujem se trljanjem

Stopala

Svi vole kada sam nesrećna

Zaslepljeni

Političkom korektnošću

Za sve ove godine

Nisu naučili

Niko ne može da me nadjebe

U teranju inata

Hajde da pričamo o diskriminaciji

Mogu da napišem

najbolju pesmu na svetu

da dobijem aplauz

i po neki krik

Mogu zbog iste

da me proteraju

sa najpopularnijeg sajta

bundola

jer sam drska

i mnogo volim da

naglašavam reč kurac

Može da mi iskompleksirana

jadnica

daje savete da treba više da čitam

dok ja satirem knjige

za koje ona nije ni čula

Ili da mi kaže da izadjem napolje

i napišem pesmu o Suncu

a ja ću namerno i sledeću pesmu

da posvetim kurcu

Onda ćemo da izadjemo

u dorćolsku kafanu

i sabijemo 10 tura

svačega

i kratkog i dugačkog

kako samo poete umeju

recitovaćemo stihove

kojima uzdižemo svoje muze

uvlačićemo se jedni drugima

u dupe dok pijani poetski

jezici potpuno ne otupe

a kada sidjem sa pozornice

svi vi znate

a ja to najbolje znam

da nikome od vas ne pripadam

i vaše uslove za druženje ne prihvatam

zato nikada neću moći

da dobijem najveći aplauz

i pobedim na ovom takmičenju.

Kada jutro traje ceo dan

Otekle usne

i velika debela štrafta

preko levog obraza

levi ćoškić jastuka

poznato miriše

prvi je novembar

živim pored reke

košava je jača kod mene

temperatura je niža

u mojoj ulici brestova

lišće brže opada

prvi je novembar

a kišu baš briga

lije kao da je dvadesetprvi

uniforma za spavanje

se nosi ceo dan

ispijaju se kafe

dok ne padne mrak

neumorno se motaju cigare

i pušta košava

unutra

da provetri stan

najlepše je kada jutro

traje ceo dan

Sepia u jesen

Sunce se baš onako

kako treba presijava

po zlatnom, braon, bordo

brestovom i javorovom lišću

u Ulici 29og Novembra

Miriše na detinjstvo

I na put do škole

Noću se spuštamo

i penjemo

niz i uz

brdoviti Beograd

Danju je sve što je nekada

nedostajalo

tu

I ništa ne smeta

I život je večan

I sve je kako treba

I po prvi put na jesen

Ne mislim na smrt

Grejemo se na vetru

Ljubakamo na semaforu

Jesen zavija ceo grad

u sepiju

miholjsko leto

ne posustaje i

apsolutno se ne predaje

A meni se purpurni zmaj

urezuje u kožu

u dušu

pod nokte

tamo negde

gde niko nikad nije stigao

Zauvek.