Sepia u jesen

Sunce se baš onako

kako treba presijava

po zlatnom, braon, bordo

brestovom i javorovom lišću

u Ulici 29og Novembra

Miriše na detinjstvo

I na put do škole

Noću se spuštamo

i penjemo

niz i uz

brdoviti Beograd

Danju je sve što je nekada

nedostajalo

tu

I ništa ne smeta

I život je večan

I sve je kako treba

I po prvi put na jesen

Ne mislim na smrt

Grejemo se na vetru

Ljubakamo na semaforu

Jesen zavija ceo grad

u sepiju

miholjsko leto

ne posustaje i

apsolutno se ne predaje

A meni se purpurni zmaj

urezuje u kožu

u dušu

pod nokte

tamo negde

gde niko nikad nije stigao

Zauvek.

fi

Osećam se kao

mali oblačić helijuma

lebdim

lakša od vazduha

tela nam se presipaju

jedno u drugo

poput plastelina

različitih boja

frekvencija je bitnija

od talasne dužine

ova frekvencija

ne izaziva preskakanje srca

kod Sajma

već topljenje Kneza Miloša

svetla se razlivaju

poprimaju oblik mog osmeha

i boju tvog glasa

frekvencija je bitnija

od talasne dužine

frekvencija kojom

mi drhte ramena

i vibriraju trepavice

lansiramo smeh

i bekrajne poljubce

do neba

i preko neba

u svemir

u beskrajnom svemiru

naše frekvencije

su se sinhronizovale

zato će naše

talasne dužine

zauvek obojiti

ovaj crno-beli svet

Švrća

noć je isčekivanje jutra

jutro traje celo prepodne

zbog toga se popodne

pretvara u noć

njušim pregib lakta

i grizem se za koleno

ne postoji šansa

da izdahnem taj miris

do sutra

tu se skuplja sve

do sledećeg

pogleda u zelenilo

tvog prozora

kratka. bez naslova.

spuštam gardove

širim ruke

i padam u potpunu

nenormalnost

sinhronizacija

izmedju groktanja od smeha

i ozbiljno

podignute obrve

izmedju zvuka sms-a

na telefonu

i vremenske promene

mislim da sam se zaljubila

onog trenutka

kada sam te prvi put

videla kako se smeješ

PMF (prirodno-matematički -fuckUp)

Bili smo klinci
pravili smo palačinke
pod neonskim svetlima
Jedino je bilo bitno
ko je više esida zgutao
ili ko je više lajni povukao
budućnost je bila tako daleka

Rokali smo rivotrile
i pričali o smrti
na terasi PMF-a

Bilo je bitno dati uslov
za drugu
kraj je bio daleko
van dometa

Čitali smo knjige
ja sam se zaljubljivala u pisce
Gledali smo treš filmove
b produkcije
dok sam se sekla na glumce
Svi ste slušali trens
ja sam se ložila na pank muzičare

I dalje se ložim...
I dalje imam iskrzan lak
na noktima
i ostatke istog
na zubima

Ne radimo hemiju
ali hemijski fakultet
i dalje miriše na našu
obnovljenu godinu

Serije su zamenile filmove
neke nove knjige su zamenile one knjige
Nismo više klinci
drugačije kapiramo stvari
PMF miriše na etar
bele mantile
i klinačku nesigurnost

Fado

 (to što nosim kripersice

ne znači da ću

da se smorim)

hipnotisano zurim

i doživljavam sinesteziju

kroz karakterističnu

boju glasa

boji u crveno

zlatno

zeleno

vibracije glasnih žica

i žica na gitari

vraćaju u detinjstvo

moja mama sluša

soundtrack

iz Lisabonske priče

                razbijaš kolotečinu

                vodiš me na put oko sveta

                Nica, Azurna obala

                Argentina

                Australija, Indonezija

                (a i dalje smo u Srbiji)

Ona u obliku upitnika

bez samopouzdanja

ipak

osvaja prostoriju

Baca zlatno, zeleno, crveni prah

i iluzija

da nismo tu gde jesmo

dominira

                to nije pevanje

                to je umetnost

(ne mogu da čekam tri godine

vodi me odmah

vodi me u Portugal)      

A tetovaža?

Zlo se razliva

U menjanju tvog

Imena u telefonskom imeniku

U ignorisanju poruka

(i tvojih dosadnih žalopojki

Idi, kukaj nekom drugom)

Zlo počiva u

Otiscima kajiša

Na mojim zglobovima

Brišem tvoj lik

Sa svoje suknje

Otvaram pandorinu kutiju

Dok pronalazim

TVOJE stvari

U MOJOJ sobi

(šta koji moj traže

ovde)

Zlo je moj saveznik

Dok osećam neopisivu

Želju da te ubijem

(kolac u grudi)

MRZIM MISFITSE

PRIZNAJEM

NEDOSTAJAĆE MI

RAMONSI

Folder sa tvojim imenom

Je izbrisan sa kompa

Nosi svoje bendove

Neću više da se igram sa tobom