Iskreno

Treba mi jedan

dan

da mi se desi

da ležim po ceo dan

i okrećem kanale

Da nemam grižu savesti

niti da razmišljam kako je

petak blizu

i da li ću uspeti

treba mi jedan dan

i da bude svaki dan

nema faksa, nema učenja

dodjem kući i zapravo se odmorim

Danas nije taj dan.

Neće biti ni sutra.

Danas je dan kada se jedno

ispitno pitanje razvlači na pola sata

Danas je dan kada je zima

ne rade radijatori

ali u pomoć uskače klima

danas je dan kada bih zaspala

kada ne želim da ustanem iz kreveta

kada čekiram fejsbuk profile

samo da bih bila sigurna

koliko ih sve mrzim

hranim svoj prezir kroz statuse

linkove i fotografije

Dan kada se prežderavam

jer mi je dosadno

pa radim sklekove dok

ne padnem u nesvest

jer se kažnjavam

Treba mi dan

kada će ovaj ciklus

da se završi.

Šetnja kući

U 29tom ne rade

ulična svetla

Kiša.

Pada kao da

nema sutra.

Kišobran ne pomaže

a ni moje platnene patike

Kada nema sirena

i tutnjave voza

u mom kraju je jako tiho

atmosfera iz horor filmova

miriše reka,

kiša bezobrazno natapa patike

košava lomi kišobrane.

Atmosfera iz horor filma

osećam otkucaje svog srca u vratu

ali glumim kul

ipak nosim Kinga u rancu

kao Talisman

I ne znam zašto nisam ostala

na toplom gde mi se zbog klime

redovno zapuši nos?

Ja

Jedna srozana čarapa
druga navučena iznad
kolena
Pidzama koja je
i pidzama
i trenerka
i uniforma
'za po kući'
majica sa Tiletom
i petokrakom
dobila je od brata
leoparardasti duks
raščupana kosa
rasparene mindjuše
crni krugovi oko
očiju
i glavobolja
u čelu i kapcima
volim prstiće
na potiljku
i pokrete koji
prate luk obrva
glavobolja popušta
a vratiće se kada
prstići zapale
da se posvete drvenim
palicama
'ja sam tebi komad nameštaja
a ti si meni duša'
nikako nije istina
zajebavaš ti mene malo
a?

:)

Pesma o Pesmama

100 pesama
da svi znaju
Da su o tebi

Ne!

Po jedna za svaki trenutak
Sa tobom

Za svaku uvijenu
Trepavicu na tvom oku
Po jedna pesma
I po jedna za svaku
Pegicu na mojoj koži
Pesma

Zbirka pesama
Za svaki stisak ruke
Za svaku nijansu
Ljubičaste boje
Za svaki sinhronizovani
Impuls

Po jedna pesma
Za svaki intuitivni znak uzvika
Za svaki moj znak uzvika
I grč u mišićima

Po jedna pesma za
Svaku novu pesmu
O tebi
Koja nikada nikada neće
Biti prosta kao pesma
O bilo kome drugom
Jer ti nisi bilo ko
Po jedna za svaku reč
Koja nosi težinu
Naših obećanja

Jedna po jedna
Za svako ne suzdržavanje
Za svaku novu izbrisanu granicu
I prepuštanje
Kao onaj zagrljaj
Kada si me prvi put video

Teškomije

Da vas gledam

kako ste mnogo kul

gomilate stvari

i patite od toga koliko nemate

a ja patim

dok dajem 100 kinti

dečku koji prodaje lice-u-lice

i uvek je malo

teškomije

zbog vaše taštine

i želje da budete primećeni

i da se svidite onima

koji se vama ne svidjaju

a duboko ste nezadovoljni sobom

i čitavo to kindjurenje

prekriva nesigurnost

teškomije

što hranite korporacije

a one vas kljukaju plastikom

i aditivima

pa kukate zbog viška kilograma

teškomije

zbog vaše lažne političke korektnosti

da slučajno ne bi ispali

ne-kul

teškomije

što ste svi toliko isti

u želji da se razlikujete

kopija kopijine kopije

teškomije

Udah-izdah

Ponekad je ovo malo

Parče plastike koje odapinje sekunde

Na mom starom svoču

Jako glasno

To ponekad je

Uglavnom noću

I tada nedostajanje

Širi svoje granice van

Ovog sveta

Zvuk je toliko uporan

Da mi dodje da povučem

Crveni končić

I lociram gde si materijalizovan

Samo da bih mogla da udahnem

Miris sa tvog

Ispečatiranog ramena

Ali umesto toga

Se prisetim

Neizgovorenih zaveta

Koji su ostali u crvenim čvorovima

Ne vučem končić

Već udišem izdišem

Udišem izdišem

Sama sa sobom

I umesto skazanjke

Čujem udarce ritma pod

Tvojim rukama

Tu sam

i kad nisi tu

Super

Kako je super

Kada se šetaš izmedju

Narandzaste i zelene

Koketiranje sa spektrom

Od bele ka crvenoj

Talasnoj dužini

A još više je super

Kada slušaš muziku

Onu iz ’srednje’

Nekada si bila autsajder

A sada se savršeno slaže

U sunčani smrzavajući dan

Koji sa sigurne distance

Posmatraš kroz prozor

Vazduh miriše

Na nedeljni doručak

U Kotežu

Kikoćem se

I opet imam 12 godina

Izmišljam nove reči

Uspavljujem se trljanjem

Stopala

Svi vole kada sam nesrećna

Zaslepljeni

Političkom korektnošću

Za sve ove godine

Nisu naučili

Niko ne može da me nadjebe

U teranju inata